Dubrovačka trilogija

96 ИВО ВОЈНОВИЋ,

Не остави ме, Боже !

МАРА уљегла на лијева врата, па се зауставила Не разабире у полутами, Ко ме зове ПАВЛЕ

непомична, бешћутна

Марија-Орсола !

МАРА у чуду

Марија- Ор... (Дошла до кћери, погледа је продирно, па сва продрхта) Јеси ли ти то рекла 2

ПАВЛЕ Јесам, — ја. МАРА зграбила кћер грчевито за руку, па је довела до свијеће.

Тетка твога оца Марија-Орсола Бобалп... учинила се думна... јер је ћућела... пучанина.

ПАВЛЕ Како и ја.

МАРА Ти!... Ти!...

ПАВЛЕ

свеђ бешћутна, тврда

Човјек, који је сад изишб, однио је и сву душу моју. МАРА

муклим гњевом и презиром Ти си ћућела кмета 2!

ПАВЛЕ Како да је властелин, мајко !