Dubrovačka trilogija

сутон 97

; МАРА сломљена, свалила сву столац Ах! — То је крај свему! ПАВЛЕ приближила јој се, дубоко, али као из велике далечине Жб ми те је, мајко! — Али и ти знаш, да је тако боље. — Остају ти двије ћери... Ја ваља да

умрем свијету (стресла се) кад не могу животу.

МАРА

устала, па гледајући је оштро, дуго

Зашто сад, кад он иде»

ПАВЛЕ Рекб је: вратићу се! МАРА Пак ! ПАВЛЕ лице у лице Да га још једанпут видим — његова сам !

МАРА

потихо, продирно

Јеси ли чекала, да ти речем: пођи с њиме

ПАВЛЕ

нагло обрнула главу и сва се усправила

Ти ми не вјерујеш!...

МАРА

- А зашто бих ПАВЛЕ

очајно, гњевно, презирно а свака ријеч као жерава

Иво Војновић