Dubrovačka trilogija

НА ТАРАЦИ 151

одмах почињу распремати и чистити тарацу, да буде све као на почетку.

Ох!... јесте ли их чули!.,. ајмех! — а што ми је чинила унутра, — јадна моја госпођа2...

ГОСПОЂА МАРЕ

као горе Молила сам за мене — и за њих. ВИЦА као горе да. — ви сте добри, како светица!... (дјевојке одлазе) Ух! — а оне старе!... Како се не сраму !

__ Ено им сала Бачић за њихове поркарије!... пука

ГОСПОЂА МАРЕ

доходи напријед, полако, мирно

Јеси ли финулаз да!... (вамишљена, у себи) Нијесам све разумјела, — ма чини ми се: то није право весеље! — (Вици) Ако те госпар Лукша пита, реци му, да сам их ја пуштила. (У себи) Још чујем Идин глас!... Па зашто 2! (Дошла је скоро до собе, пак се обрнула према Вици, која затвара капелицу.) Вица! — је ли мјесец вечерас 2

ВИЦА

гледајући Петку

Јес... ено га вири за Петком! — Чини се као жупски мач на црној плетеници! —

ГОСПОЂА МАРЕ

као горе

Дођи!... поћемо у ђардин. ГЛАС ВУКА

из ђардина Вина! — ђе си, Вица 2