Dubrovačka trilogija

152 ИВО ВОЈНОВИЋ,

ГОСПОЂА МАРЕ

зауставила се, пак задовољно слушајући му глас

Ох! госпар! тако рано!...

ВИЦА иде прама парапету Ево ме! ево!... пусте преше!... (пригнувши се п гледајући доље) Ха! ха! — Боже прости — (госпођи

Мари) Вуко је! (одговарајући) Што ћеш младићу !

ТЛАС ВУКА одоздо Је ли се вратио госпар 2

ВИЦА као горе Ено ти га, доходи из Лапада. — Само не вичи!

ГЛАС ВУКА

као горе

Е, што ћеш!2.,. Вук кб Вук!

ГОСПОЂА МАРЕ

која се нехотице упутила према гласу. Лице јој се преврнуло у дубину. Она слуша и мисли.

Ругају ми се моји. — А гласови су за мене, и дан и ноћ и ведрина л старе ствари — и моји мртви!,.. (подрхтнула) Кад слушам, ја видим.

ВИЦА се вратила и ухитила је помно испод руке.

Хомо, госпо!...

ГОСПОЂА МАРЕ замишљена, али ведра, уздахла дубоко Ах!,..