Dubrovačka trilogija

АТЛ.ОМ5 ЕМБАМТ5! 31

КАРЛО | Закон је закон! ЈЕРО | Тако смо били, што смо били!

АНТУН · МИХО 0х! ето га! — Почео је! ЛУКО |

Шишко

стар, предебео, који је досад дријемао у столу; Луку

Сће зессаћоте! ВЛАЋЂ

млад, дражестан, немиран

А моја Маде, што ме чека !

ЂИВО

Орсату, скоро иронички, али придушеним гњевом, вас наслоњен на свој велики штап

Натурало!.. „Служите се и добро нам дошли !“ хе! хе! хе! — ни звафали Богу, да ти се не наједу ! ОРСАТ

као горе, све тврђе, и хитрије и звучније

„И све, што смо се ми одика изговорили, и што сам вам рекб : књиге амираља Сињавина, који ми поручује из Сланога: „Не дајте се, ми смо ту!“...

КАРЛО Ха! ха! они су ту! ЈЕРО ПАЛО |; (у смијеху Џез созадце5в!... Томо | ОРСАТ

лупнуо шаком по таволину, па их ошинуо крутим погледом. Тврд као хрид, неумољиво наставља као да сјекиром сјече

· пи порука Фонтона!...