Dubrovačka trilogija

АТОМУ ЕМЕАМТ5! 45

с пуком твојим — па буди ако хоћеш и Марин Фалиеро... само спаси нам Републику, — спаси је од туђинца, — спаси је — од нас!...

ЂИВО

као рис

И ми пуштамо ове грдобе!...

СВИ ЂИВОВИ ПРИСТАШЕ

На двор!... на двор — Сенат је господар !... Сенат ! СВИ ОРСАТОВИ ПРИСТАШЕ скупили се око њега као забринути и хоће да га дозову к свијести, што и они мисле, да је потамњела. Орсате!... Орсате!... освијести се! Залуду је!... ОРСАТ гледајући преда се грозним укоченим погледом, тргајући се, да се ослободи од свијех ЖКив сам!... жив сам!... чујете ли!... (Гледајући кнеза, као да га је први пут видио) — Зашто је црљен> заштог кад нема оне лијепе, вруће крви, која пере све гријехе, кад нема суза, кад нема

мука, — кад све то погиба у глибу, у сраму, У таду ... ах!... (вас се згрозио, као да с врхунца гледа далеке просторе) Ено... ено... врата се отварају пада мост, — улазе... улазе!... Их... колико их!... колико!... Најприје Франчези ! Све злато, перјанице, барјаци!... Љепота људи |... сви жедни славе, сви гладни жена!... Па ето други, други ох!... све гори, све грђи! — Јадни, сиромашни,

дивљи! И сви хоће, да прођу кроз та врата!... сви се смију, сви пљувају у црне мире, сви-гтрокћу ! „Гдје ти је круна Гдје ти је слобода 2 И ти си како пи ми!“ Ох!... (Докле њега обмамљује страст, кнез је изишао праћен од Тома и Карла, а Ђиво п његови допратили их, опколили их, пак остали на дну гледајући гњевно а блиједим посмијехом Орсатов јаук).