Dubrovačka trilogija, str. 73

АТТОМ5 ЕМЕАМТ5! 55

Можебит, — ако заборавимо !

ДЕША

одалечивши се од њега, тамна, пуна тајне

А ко би то могб 2

ОРСАТ

дохрлио до ње, ухватио је нагло, силовито и задубио се мрк у њезине усне

Ти ме остављаш 2

ДЕША

блиједа, изнемогла, али тврда

Не. ОРСАТ

држећи је за руке, а гледајући је продирно

Колшко жалости!... колико јада!... а сад смо дошли до прага наше јадне среће...

ДЕША

уста до уста, оком у око Ја те љубим!... ОРСАТ

у страшној сумњи ухвати јој лице обадвјема рукама, пак је гледа као Едип Сфингу.

Зашто тад нећеш 2 (затвара јој руком усне) Јес...

јес'!... ја то видим у твојим очима, — — на твојим устима !... Ти нећеш!,.. А зашто2... ДЕША сва у овијем ријечима, Хоће ли нам и дјеца бит — ко и ми — робови 2... Е ОРСАТ

мирно, мукло, пуштајући Дешу а вас загрезвуо у јад те ријечи

Хоће!...