Dubrovačka trilogija, str. 80

62 ИВО ВОЈНОВИЋ,

платим кафу!“ Да2!... (прекрсти се) Не би ми се ћело него још и то. (Клима главом и гледа у запад тупом ресигнацијом.)

КАТА

Стара дјевојка. Обучена је, како се то носило у властеоској кући. Около врата и прса прекрижила бијели велики убручић ; бијеле чарапе впре испод нагрешпанога краткога тамнога руха. Папуче су јој зеленим гајтаном обурлане као п њезина сукња. Коса преплетена, по жупску, црном печом. Уљегла је побрже, па све као да нешто тражи. Гђе ми се, брода ти, завукла 2... (Угледавши

Мару, стане и прекрстисе) У име оца п... Ето ти ту!... а што сам ја рекла 2 МАРА

пренула св од мисли

Јеси ли то ти Кате 2

КАТА климајући главом као најеђена, али пуна бриге и доброте

А Ви баш хоћете, да се нахладиште, је лиг арх ЕН МАРА

ускошена.

Ох — ох! — Јеси ли почела2,..

КАТА Прије Госпе Нунцијате с фуњестрам отворенијем2... Је ли ко то видио2!...

МАРА

као горе

ЕТ пе поз !папсавз 1п «бепђбабјопешт!

КАТА Биће, како говорите, ма... гђе нема здравља, нема ти ни латино. (Затварајући врата — И ето

ти ту!