Dubrovački razgovori

18 ХУБРОВАЧКИ РАЗГОВОРИ

— Бониново! узвикну Милован као да је угледао старог познаника. Само још рече кочијашту: Стани де мало, момче! — и остаде нем гледајући. |

Са те узвишице море је изгледало бескрајна светлуцава површина, као прекривена сјајном крљушти, неуглачана, али без таласа одређеног правца, сва у треперењу, у неком добром распоаожењу као и човек што се осећа кад пирка тај освежавајући „Ммаестралић“.

С обе стране, као крила каквог амфитеатра, спуштају се стрме обале до мора, изрецканих профила, са чемпресима и тамним боровима, а истурени ртови обала, запљускивани, беле се од пене у коју се претвара плаво море, плаво управо као на оним врло обојеним дописним картама.

— Хоћемо ли2 запита дум-Нико након неколико минута.

— Хајдемо, одговори Милован пренувши се.

У том тренутку наиђе, долазећи из града, човек већ старији, али свежа и румена лица, плаве проседе браде, живих покрета “ ходу.

— Хеј капетане, ну ходи амо! викну дум-Нико.

А кад се намерник приближио:

— Знаш ли ко је овог

Капетан застаде као укопан опазивши Милована.

— Ама јесте ли ви то, госпару Миловане2 рече после неколико тренутака.

—- Ја сам, капетане мој. Тебе није тешко препознати, јер само ти је брада пустила фарбу, што се каже, а иначе си онај исти од пре тридесет година. А смејеш ли се увек онакозг

— Е, како не, одговори дум-Нико, што капетан Лесо потврди затресавши се сави још више поцрвенивши од природног смеха.

— А Ђе ћете одсјести2 запита капетан.

— У госпође Маре, у Бусовини, одговори дум-Нико.

— Дункве ћемо се виђет; а имаћемо што и приповидити, рече капетан Лесо ставивши руку на Милованово раме.

— Е, хајд;, адио Лесо, рече дум-Нико, морамо поћ.

— До виђења, капетане мој, рече Милован стежући руку своме пријатељу. Радујем се твоме смеху и причању као и овоме сунцу, и надам се опоравку од једног као и од другог.

На Пилама сибоше с кола. Милован се окрете, погледа око себе, познаде место некадашњих састанака пред „кафетаријом“, примети гласно да су палме крај пута силно израсле, па се за носачем уском улицом упутише ка Бусовини.