Dubrovački razgovori

26 ДУБРОВАЧКИ РАЗГОВОРИ

— Али ми не мислимо да се ускоро пријављујемо на тај испит, учини примедбу Милован, смејући се задовољно у својој пророчкој бради ... Па уозбиљивши се изјави: Твој Лавоазје је имао право, дундо-Божо, кад је рекао да наука није за људе. Они из ње извлаче више зла него добра, више глупости него мудрости. Живот постаје све сложенији, глупљи и свирепији. У име неке удобности човек све више губи оно што му је нај-, драгоценије: спокојство. Простији свет природније живи и лакше умире. Наука нам загорчава све животне радости. Обичан свет једе оно што има и што му прија. Ја, откако је и мене пронашла наука у своме усрећитељском послу, не могу ни чашицу вина да попијем а да не помислим „штетно дејство алкохола на организам“, како веле учени хигијеничари. У најомиљенијим својим јелима данас видим нешто сасвим друго него некада, видим несварљиву мешавину хемијских састојака, витамина, калорија, и шта ти ја све знам, и узроке свих могућих болести. Кад је болестан, прост свет представља себи болест на свој начин и нада се до краја, а то је најважније не само по онога који ће умрети већ и по онога који може оздравити. А ја, само кад чујем о своме крвном притиску, о томе колико чега имам у крви и, с опроштењем, у мокраћи, следи ми се око срца, што ми свакако шкоди много више него што ми могу помоћи сви лекови ... Оне траве које је моја мајка скупљала нису никакав лек, веле лекари. Али кад пијем њихове сокове, чини ми се да у мене улази сва радост, лепота и снага природе у којој су израсле и цветале. И ко зна да ди сама та помисао не лечи ... А шта је резултат толике науке и хигијене2 Највише се множе и развијају они народи до којих је најмање науке допрло. У нашој држави, на пример, прираштај становништва и расна отпорност и лепота у обрнутом су односу са степеном културе разних крајева. Позната је ствар, кад село добије лекара једна од првих последица тога јесте опадање броја рађања. Јест, културом се смртност деце смањује, живот стараца се продужује; али кад узмеш све заједно, и број и каквоћа опадају.

— Незахвалниче! узвикну Гргуревић намрштивши се од шале. Али данас је незахвалност према науци и техници ушла у моду. Требало би да се врате епидемије куге и колере, да скорбут тамани поморце, да се путује десет дана од Београда до Дубровника, да се чека два три мјесеца на „најновије“ вијести из Америке, да се чита при лукјернару, и томе слично и онда можда размажена деца овога стољећа не би нападала науку и технику седећи у удобним становима, заштићени од