Dubrovački razgovori

НА ТАРАЦИ 35

на вријеме да бих могао спазити руку са торбом и једну ногу моје несуЂене која је улазила у малу станицу. Помислих одмах да искочим из воза; али ту ми је пртљаг, цијела имовина. Да повучем сигнал за алармг Тада ми поглед паде на пастора, који је био престао читати те ме је пријеко очала посматрао. Пара ми се да га је било забринуло моје понашање. Можда је и он помишљао да повуче сигнал, јер није имао куд у овоме купеу без ходника. Напокон се смирих, сједох што је и мога сапутника умирило. Мислио сам да се вратим са прве станице. Али како ћу је пронаћи! А ако је пронађем, како ћу јој спјегати2 Тешко је све оснивати на једном сну. А нарочито ме је кочила помисао да ћу изгледати махнит. А мој брод ме чека за Антиље!

„И, разумије се, стигох у Ливерпул. Била је ноћ. Једва пронађох брод у бескрајним доковима. На њему је био шкриван млади мој познаник. Сједосмо у камари и уз чашу порто-вајна испричах му још сав узбуђен шта ми се догодило. Али шкриван је био Херцеговац с мало фантазије, и кад умјесто одговора и савјета које од њега очекивах опазих да ме сумњиво посматра, замолих га да ми покаже моју кабину, опростих се од њега и поБох спавати.

Након два дана пошли смо на пут. Размишљао сам цијелога пута о том необичном догађају, и кад год бих дошао у ИнглитеРу, вазда сам се надао да ћу је виђети. Али године пробђоше, ја напустих море и немам више наде да ћу је кадгод срести. Уостадом и она мора бити стара сада као и ја. Али је још по каткад видим у сну онакву каква је била у возу и на крову Немирне у тропској ноћи под рандом.

Капетан-ЛДесо, обрисавши зној на зајапурену лицу, запали цигарету.

— Ето видите, рече госпођа Маре, да снови нешто значе. Објасните овај случај капетан-Леса ако вам баста.

— Ама, госпођо Маре, то вам је све његова фантазија, рече дум-Нико, слежући раменима.

— Да, да, фантазија, одговори капетан-Лесо тресући се од смеха. Кад није по вашу, онда је фантазија.

— Биће да си је најприје виђео па онда уснио, рече Божо Гргуревић, који је свачему хтио дати рационално тумачење.

— Није, него ријеци да сам ребамбишко! одговори капетан увек смејући се слатко.

— То је само једна од онијех хронолошких пометња, протумачи Божо, које нам се често догађају те оно што се догодило прије нечега другога замишљамо да се догодило послије тога. На тој заблуди почивају сва тобожња пророчанства у историји. То што си нам приповидио значи, у сваком случају, да нијеси