Dubrovački razgovori

ЗВУЦИ 5

позајмицу Фонду сиромашних Бака. Постао је, као и толики други, министар. Сретнем га и јавим му се; он ми одговори расејано, као што доликује министру који отпоздравља непознатом. „Е, будало! мислим се ја. Дивим се сваком занатлији кад видим како је вешт у своме послу, колару кад углављује паоке у главчину или ковачу кад наврће обруч на точак. А чему да се дивим код тебе2 Твојим партијским смицалицама, твојој ускогрудости, твоме знању прошлости твог народа и човечанства, које се своди на оно што ти је остало од знања некадашњег осредњег Бака2“

Сложивши се у којој је мери наш политички живот бедан:

— Управљање народом требало би повјерити најпаметнијим и најпоштенијим људима, хтеде закључити Гргуревић. То је једино рационално.

— А то је једино немогућно, узвикну дум-Нико, и зато никад није било тако нити ће икада бити. Јер, као што вели Влахо Паскал, свак би сматрао да је најпаметнији и најспособнији за то, и тада би тек настала нечувена пометња. Али кад је власт одређена нечим неоспорним ма и глупим, као што су рођење, богатство или народна воља, тада нема мјеста препирању, осим У начелу, и нико не оспорава законско право крунисаног недоношчета или онијех који су умјели разним вјештинама и лукавствима придобити народно повјерење.

Зец, иако пуки сиромашак и врло скроман у својим потребама, волео је да заступа аристократска гледишта, јер је неговао парадоксе и волео је да се његове идеје не поклапају с његовом личношћу.

— Управљање народом, рече, ни у којем случају не треба повјерити сиротињи. Тешко оном народу којим сиротиња управља. Сиротиња није гријех, неки пут је и врлина. Али врлина која никоме не импонује и на којој нико не завиди. Немаштина не уздиже човјека, већ га деградује и понижава. Она, и кад је се ослободимо, оставља рану или бар ожиљак у нашој души. Јер она нам је открила свирепу бездушност новца, открила нам је нешто што би боље било да нијесмо сазнали. Њоме смо изгубили неку чистоту и чедност. Она нас чини себичним и похлепним, јер је се бојимо. Велики милијардери су били махом велики сиромаси. „Власт“ изазива у наших политичара сасма другу слику него у Енглеза.

— Управљање народом почива, као свака вјештина, на искуству, рече Гргуревић. Историја је дуг и скуп експерименат у том погледу. Тако ће се, од огледа до огледа, мало по мало, проналазити све бољи облици друштвеног уређења, и међу људима избјећи сукоби који нам се данас чине неизбјежни. Није