Džuboks magazin

matrao igru galebova iznad svoje glave. Galebovi su bili tako slobodni i ta sloboda ostala je u svesti gradskog deteta kao nedostižni san. Tada je Donovan zauvek poneo u sebi tu idealnu sliku, koju svako od nas nosi. Ali kada je jednog dana odrastao i vratio se na isto mesto da se podseti svog detinjstva, tužno je osetio da ono što danas ose6a nije vise isto. „Kao hodočasnik pošao sam u zemlju koju sam poznavao na obale Trist La Kela da vidim da li osećam još uvek isto. Sunce je bilo ludo užareno. Ali galebovi su otišli. Galebovi su otišli.” Donovan je ovo traganje za starim uspomenama nazvao u svojoj pesmi „Molba za zakasneli oproštaj.” U njoj on otkriva kako se samo mesto nije toliko promenilo koliko se promenio on sam. Sloboda koju su galebovi obećavali nevinom detetu izgledala je sada prazna pri saznanju da neki ljudi nikad nisu slobodni. U svojoj „Baladi kristalnog čoveka” Donovan peva:

„Stajao sam ovde $a snom koji bledi. Jer ja ne želim galebova krila; Jane želim slobodu koja je laž.” Dok je Don bio dete, njegovi roditelji mu nisu dozvoljavali da se igra sa olovnim vojnlcima. Donovan nije voleo vojnike. On nije voleo ni rat. Nikad se nije tukao u školi. A kada se jednom otisnuo u lutanje, prihvatao se svih mogućih poslova. Jednom je radio i u fabrici u kojoj su se pravili olovni vojnici. Kada ih nije dobro napravio Donovan je morao da ih vraća u mašinu. U Donovoj pesničkoj zbirci „Bajke” postoji jedna divna pesma za gitaru koju je napisao Donov prijatelj Soun Filips, a nalazi se u zbirci kao najomiljenija Donova pesma. To je danas već jedna tradicionalna „bajka” koja se zove „Mali olovni vojnik”, šarmantna, romantična priča o ljubavi. „Balada o Džeraldini” je stvarna životna ljubavna pripovest sa mnogo vise tragičnih tonova u podtekstu. „Dete noći tek će se roditi. Nisam u stanju da objasnitn svoj nemir. Dali me moj dragi uopšte misli da ženi ili misli na slobodu koju će izgubiti?” Ovo je priča koju svi mi razumemo. Devoj'ka koja svu svoju ljubav posvećuje

jecfnom čoveku, otkriva u jednom trenutku da je sama i da čeka dete. Prva Donovanova pesma posvećena je devojci koja preti da će se übiti. Njen dragan je otišao i Donovan je jedina osoba kome ona može da se obrati. Pošto je otpevao svoju pesmu, ona je sigurna da je našla nekog kome može verovati, zaboravila je na svoju pretnju smrti i zavolela život. Donovan je ličnost kome se uvek obraćaju devojke. One znaju da 1m on nikad neće dati lažan odgovor, već samo razumevanje i ljubav. Sve je potpuno jednostavno i toplo u ličnosti pesnika i pevača Donovana. U pesmi „Refleksivna pesma jednog letnjeg dana” Donovan slika jednostavno i srdačno ono što svako od nas u životu vidi toliko puta; „Papirnati zmaj u nebu Prevrće se i okreće, viori se i leti I sve u vazduhu treperi zvukom prave bajke.” Pesnik i pevač Donovan još uvek ostaje veran svetu svoje đetinje mašte, svojih dećačkih nemira, snova 1 idealnih slika. A u svakoj njegovoj pesmi naivno počivaju boje i zvuci kristalno čistih bajki.