Ekonomist

14

се никакви разлози, тако да човек, хтео не хтео, мора доћи до закључка, да неких стварних разлога овде и нема, и дасу по среди проста немарност и инерција.

(0 значају наших трговинских веза са горе побројаним државама постоје код нас разна мишљења. Једни придају велики значај конзумтивним пијацама тих држава; други опет верују, да оне данас једва и долазе у обзир као потрошачи наше робе. Ми се на овом питању нећемо задржавати; у место тога нагласићемо само једно познато правило из модерне царинске политике, на име: да је свака, па и најмања потрошачка пијаца, увек достојна пажње за трговинског политичара. Другим речима, увек се мора избегавати неуговорно стање, било да су у питању велике, било мале потрошачке области.

(Остаје нам још да извучемо неколико закључака из излагања које претходи. Истина је, да ово право припада читаоцу; али ми сматрамо да није депласирано да и ми, као писци, кажемо о томе своје мишљење, које читалац може примити или не примити.

1) Са државама из прве групе, тј. са државама у односима према којима стоје у важности наши предратни уговори, — потребно је текст тих уговора довести у склад са њиховом практичном применом. Нема, на име, ни једног разлога, који би говорио у прилог садашњег стања, тј. у прилог садашње неизвесности и неодређености у том погледу, где се сваког дана може појавити спор о домашају и тумачењу појединих уговорних одредаба и његових саставних делова.

2) Са државама из друге групе, са којима су наши трговински односи регулисани на бази после-ратних уговора, — морају се сада важећи уговори ревидирати, јер су се, у току времена, да се тако изразимо, преживели. Само путем ревизије, односно нових уговора, ми можемо одклонити садашњу по нас непријатну ситуацију, где су многе уговорне одредбе изгубиле карактер двостраних одредаба, а где је наша роба у неповољнијем положају према конкурентној роби из трећих држава.

3) Са државама, са којима се налазимо у неуговорном стању, исто се има заменити уговорним стањем. Свако је неу-