Ekonomist

1435

Као на узрок новчаног и кредитног стешњавања указује се на прииципе дефлације, који се спроводе од стране финансиских руководиоца и Народне Банке.

По нашем мишљењу оба ова решења изгледа да се не могу примити. При немогућности или великој тешкоћи једновременог псвлачења новчаница, које се налазеу саобраћају, било би могуће говорити само о девалвацији, али таква би се мера могла спровести само кад би се у току дужег времена курс стабилизовао, тако да се на њега становништво навикне и кад би се учврстиле цене већине предмета.

За сада још нема ових услова и стога стабилизовање садашњег курса динара, као што предлажу, од 6 до 7 од сто његовг раније златне вредности, може лако да изазове велико незадовољство оних, који би претрпели од овог закона, а који би случајно чували банкарске новчанице и тиме би ослабило поверење становништва према државном новцу, што наравно треба избегавати. Нама изгледају проблематичне искористи од такве девалвације, јер нити државно газдинство, нити стање индустрије и трговине у Краљевини С. Х. С. још нису такви, да би после девалвације могли одбацити принудни курс и створити размену за злато. А без овога девалвација губи знатан део свога габзоп а4' ее.

Још више не можемо се сложити ни са заштитницима. новог пуштања у саобраћај новчаница. Новчано стешњавање, које се сада преживљује, они виде у политици дефлације. Пре свега потребно је приметити фактичку нетачност. Не може се говорити о дефлацији у 1923 год., када се новчани оптицај повећао за скоро од једне милијарде дин.) Даље, у наведеним разлозима од стране заштитника пуштања у саобраћај нових новчаница запажа се мешање појма новца са капиталом) и наивно веровање, да се недостатак капитала у земљи може попунити пуштањем у саобраћај папирног новца, који би можда за неко време привидно оживио економско стање, али би довео до још веће и теже кризе. Сасвим је тачно Народна Банка у новембру 1923 год. одргдила узроке кризе, указавши, да она није створена недостатком новчаница, већ нерационалним искоришћавањем кредита, и стога се ова

1) 81 Декемб. 1922. — 5.036 мил. дин. 31 Октоб. 1924 — 5,989,9 мил. д-