Ekonomist

142:

могу се вршити дознаке. Ова организација, која је постојала у Аустрији и која је сконцентрисала у рукама државе велике суме новца, постоји и сада у областима бивше Аустро-Угарске монархије, а у 1921 год. била је распрострта и на Србију, али услед тога што је овај закон недавно ступио на снагу, већи резултати могу се-очекивати тек у будућности.

Корисан био би такође развитак система чекова и сјеаппео ћошзез, који ће дати могућности да се стварају без новчаница већи обрачуни међу банкама. |

Што се тиче Народне Банке, у колико се то тиче банчиних кредита, излазак из оваквог стешњеног новчаног стања. било би не повећавање емисије, него исплата дуга од стране државе Народној Банци, и на тај би се начин могао повратити један део банчиног капитала, који би се могао употребити на давање приватних кредита, као што је то у Чехо-

словачкој“).

Од ових предлога први је показао своју непрактичност у Француској за време револуције и у Русији (у почетку 19. века.) практичнији је други — претварање летећег дуга у консолидовани, али треба имати у виду, да је народ још слабо навикнут да даје своје уштеђевине у државне или ма какве друге фондове. i

On 79%/5 зајма од 500 мил. дин. становништво, без O0зира на активну агитацију, једва је успело да упише 338 мил. дин, па и ова сума као да је доспела у несигурне руке, што се види и из курса овога зајма, који је пао за 3296. У последње време били су одобрени нови зајмови за аграрну реформу и накнаду губитака услед рата, и како се може видети из њиховог ниског курса, они нису још пласирани. Постепено навикавање народа на зајам у самој земљи изгледа нам од великог значаја не само за консолидацију државног летећег дуга, него уопште и за стварање кредитне пијаце у земљи. На оваквој основи могао би се остварити хипотекарни кредит, који је у Србији мало развијен.

У сваком случају, у држави са слабо развијеном индустријом и недовољним капиталима у земљи, као што је Краљев-

) У овом циљу требало би изменити привремено смисиони закон установити максимум опште суме банкнота.