Ekonomist

151

У Србији, односно у крајевима на које се простире дејство' српскога Закона о радњама, један једини је одговор могућ у духу нашег данашњег законодавства.

До доношења Закона о заштити радника, питање отварања и затварања свих радња у Србији, дакле и оних у којима | је запослено плаћено помоћно особље, и оних без овога особља, било је регулисано Законом о радњама, односно за трговачке радње решењем Министра Народне Привреде од 30. јула ПУСТ Т. Бр. 7980, а за занатске-решењем истога Министра од 18. августа 1911. г. Т. Бр. 8804, прописаним на основу чл. 60, тога закона. Ступањем на снагу Закона о заштити радника питање отварања и затварања радња у којима је запослено плаћено помоћно особље прешло је у његову надлежност; оно је регулисано његовим 5 13. и према томе је изишло из делокруга Закона о радњама. Али питање отварања и затварања радња без плаћеног помоћног особља остало је и даље у компетенцији Закона о радњама, и према томе за њега и данас важи алинеја четрврта чл. 60. Закона о радњама која гласи: „Време за отварање и затварање радња у појединим местима одређиваће Министар у споразуму са дотичним коморама, према месним приликама“ Под Министром се овде мислило на Министра Народне Привреде, чије је функције у овоме погледу наследио после рата Министар Трговине и Индустрије.

__Из свега овога излази, да је Министар Трговине и Инду-_ стрије једини надлежан да регулише питање отварања и затварања радња без плаћеног помоћног особља, и према томе он би имао да регулише то питање уредбом или решењем, као што то прописује цитирана глинеја четврта чл. 60. Закона, о радњама.

Ми увиђамо потпуно абсурдност ове ситуације. Питање отварања. и затворања радња мора се регулисати једнообразно за све радње. Све радње, без обзира да ли је у њима запослено плаћено ослобље или није, морају се отварати и затварати у једноме месту у исти час. То тражи не само реди потреба надзора, него још и лојална конкуренција. И одиста је абсурдно, да по томе питању треба да постоје два решења или две уредбе у суштини потпуно исте, издане од два Министра независно. Али, као што смо то на једном другом месту утрвдили,') ова абсурдност је створена нашим законима а у земљи у којој постоји законски поредак и ред, закони се морају поштовати онакви какви су. Целокупно наше предње

резоновање оснива се искључиво на овоме чисто правничкоме схватању.

1) „Економист“ за октобар т. г. стр. 865,