Ekonomist

150

прописана на основу истога тога законскога прописа ·самовласно проширује свој делокруг и на ону другу категорију радња, коју је сам закон искључио из свога делокруга т. ј. на радње без плаћеног помоћног особља.

Овај поступак претпоставља очигледну повреду цитиране одредбе Устава, јер уредба противречи закону ради чије примене је издата. Закон о заштити радника се односи само на радње са плаћеним помоћним особљем, и према томе и ова уредба, издата. на основу тога закона, може се односити само на те радње, а никако и на оне које је сам закон изрично изузео. из свога делокруга. Другим речима, ова уредба се не може односити на радње у којима власник радње ради сам или уз бесплатну припомоћ чланова своје породице, али без плаћеног помоћног особља. Њоме. се питање отварања и затварања тих радња не може регулисати.

Ово наше резоновање се оснива на принципу правнога поретка, законитости и уставности. Грешка у овој уредби је учињена, и она се у интересу ових принципа-мора исправити. Затим, она: се мора исправити и -из једнога чисто практичногаразлога. Наиме, судови имају право да испитију законитост садржине уредаба т. ј. да испитују да ли се уредба по својој садржини слаже са законом на основу кога је издана, и да ли је уредбодавац остао у границама свога законског овлашпења.“ Из овога излази, да би суд имао права одрећи примену једној уредби чија би садржина, по његовом мишљењу, била противна закону.“') Сматрајући да је садржина Уредбе о отварању и затварању радња, из наведенога разлога, противна Закону о заштити радника, ми верујемо да ће судови одрећи примену овој. уредби. А тада» Тада би настао понова хаос у коме се је последње две године налазило питање отварања и · затварања радња. i

Да би се те нежељене последице избегле, нама изгледа да је неопходно потребно учинити што пре следеће: Сходно пропису алинеје четврте чл. 94. Устава, Народна Скупштина би резолуцијом ставила ову уредбу ван снаге било у целини“ било делимице. У првоме случају, Министар Социјалне Политике би прописао нову уредбу, држећи се стриктно прописа. 5 18. Закона о заштити радника. У другоме случају пак, Народна Скупштина би ставила ову уредбу ван снаге само у колико се она односи и. на радње без плаћенога помоћног особља. Али:и у једном и у другом случају имало би још да се регулише питање отварања и затварања тих радња, које су ван домашаја Закона о заштити радника. Каког

) (Слободан Јовановић: Уставно право Крнљевине;С. Х.-С., Београд, 1924, стр. 348). 5 .