Ekonomist

161

Са свим се умесно наводило, од стране привредника, да ће пореска власт те резерве порезати у моменту, кад се употребе. Тражено је, да у том погледу политика фискуса буде у складу с политиком Министарства Грговине, које тражи да се стварају јаки и сигурни фондови.

Разуме се по себи, да је највећу пажњу привукла пореска стопа, која по пројекту не одговара жељама и тежњама привредника. О томе, као и осталим појединостима овог важног питања, биће говора у идућем броју „Економиста“.

Стање Народне Банке.

У првом месецу о. г. било је знатних промена у појединим позицијама стања Народне Банке. На првом месту, метално покриће показује смањивање за читавих 10 милиона. У току месеца јануара било је још јачег одилажења страних девиза и валута, али се при крају месеца вредност повећала за 8,8 милиона динара (према стању од 22. јануара о. г.) Врло вероватно, да је било и државних плаћања у иностранству и да смањивање не долази једино услед продаје на берзи.

Од почетка нове године осећа се извесно олакшање на новчаном тржишту. Изгледа да има понуде новца, као и капитала, али недостају сигурни и брзо ликвидни пласмани. Отуда и код Народне Банке, за месец дана, сума зајмова се смањила за 96 милиона динара.

Стање државног дуга непромењено. Расписана је уплата четврте рате по акцијама Народне Банке. У јануару је положено на име тих уплата око 100.000 динара. Циркулација новчаница се знатно смањила (око 207 милиона динара, за месец дана). Боља ситуација новчана огледа се и у стању по жиро рачунима, које се повећава.

У појединостима, стање је износило крајем јануара ог. у упоређењу са оним од 31. ХИ! 1924 као што следује: