Ekonomist

183

Не улазећи у излагање тих предратних специјалних (сниокених) железничких тарифа и њихова ефекта на развитак "саобраћаја преко Трста и Ријеке, напоменућемо само две чињенице, које изгледа нам, могу послужити као погодна полазна тачка за оцену послератних јадранских тарифа.

Предратне јадранске тарифе имале су, као што је већ наглашено, за циљ: да фаворизирају саобраћај преко Трстаи Ријеке, — и као такве оне немају ничега необичног. Мере ове врсте могли смо наћи пре рата — а тако исто и после рата — у свима државама: Немачка је фаворизирала саобраћај преко својих пристаништа, Француска преко својих; Италија преко својих; и т. д.

(С друге стране, а у вези с овом чињеницом, мере за постигнуће горњег циља, долазе у оквир аутономне Привредне Политике, т. ј. Аустро-Угарска је донела специјалне јадранске тарифе аутономним путем, без споразумевања са трећим државама: те су тарифе засниване на једној уредби, а не на бази неког међународног уговора.

По свршетку рата — одн. као последица рата — питање јадранских тарифа улази у једну нову, мало необичну фазу.

Ново — повучена политичка граница одвојила је Трст и Ријеку од њихове трговачке сфере: Трст и Ријека ушли су у државну територију Краљевине Италије; њихове трговачке сфере у државну територију наше Краљевине, Маџарске, Аустрије, Чехословачке, а донекле и Немачке.

Услед овога, проблем фаворизирања саобраћаја преко тих пристаништа постаје компликованији, јер сада није довољна тежња и акција само оне државе, у чијој се територији та пристаништа налазе, већ и оних држава којима припада трстанска и ријечка трговачка сфера: — место аутономних аката настаје потреба за склапање међународних уговора.

Краљевина Италија, у чију су територију ушла поменута пристаништа, осетила је одмах ову потребу; и несигурна да ли ће државе у чијој су територији остале трговачке сфере Трста и Ријеке пристати на преговоре и споразуме у овом правцу, она је још на Конферинцији Мира, предузела кораке да олакша решење овога питања.

У том циљу унета је, по њеном предлогу, у Сен-Жерменски Уговор одредба чл. 312, по којој се Аустрија обвезала: