Ekonomist

=

(Остављајући на страну уговор са Аустријом и конвенције о Јужним Железницама, ми ћемо овде изложити главније

одредбе из уговора, који је наша Краљевина закључила са Италијом.

1. По чл. 1. уговора наша је Краљевина примила обавезу: дм приступи Тарифној Унији о Јадр. Тарифама, која Унија постоји (или буде доцније постојала) под вођством Краљевине Италије.')

2. Улазећи у ту Унију наша Краљевина се обвезује: да заведе на својим железницама директне тарифе до јадранских пристаништа, са попустом од 307, просечно према својим локалним тарифама. Попуст 30%/, даје се за сву робу, која је именована у итало-аустријском уговору“), а која иде, у шранзшшу преко наше шершторије, ка одн. од јадранских Прпстаништа. 3. Уговорне стране обвезују се, да ће ускоро закључити још један железнички уговор који ће имати за циљ: да заведе директне тарифе, опет са попустом од просечно 30%/, за са-

обраћај између јадранских пристаништа и појединих железничких станица на нашим пругама (чл. 5).

4. Подвозне цене, т. ј. укупан фрахт до разних јадранских пристаништа увек ће бити један и исти, ако разлика у дужини пута није већа од 10'/, (чл. 3).

5. Подвозне цене за све јадранске тарифе утврђују се

у италијанским лирама.

Изнели смо кратку историју јадранских тарифа као и садржину нашег уговора са Италијом. Сада би нам још преостало да дамо оцену на тај уговор, т. ј. да изложимо његове добре и рђаве стране, — али пре но што пређемо на тај део, потребно је, изгледа нам, да нагласимо две-три чињенице које су значајне како по питање. које третирамо, тако и по

међународне преговоре у опште, а са краљевином Италијом посебице.

1) За сада су у тој Унији: Италија, Аустрија, Чехословачка, и наша Краљевина.

2) Списак обухвата сву збирну и кабасту робу из класе |, П, А. В. С. и још око 60 артикала — међу њима готово сви артикли, у којима наша

Краљевина има вишак производње, које дакле извози. ЕКОНОМИСТ 15