Ekonomist

197

720 одн. 1.000 круна. Међутим метална резерва Банке се смањила за исти период од 1.589,2 мил. (у томе је било злата — 1.237,9 мил.) на 342,3 мил. (у злату — 267,7 мил.) и на крају 1918. г. — на 318,9 мил. (262 мил. у злату), тако да је метално покриће емигираних новчаница пало од 74,6"/, а према свима обавезама Банке од 69,7", на 1,17/, одн. 0,97. у октобру 1918. г. и на 0,9" , одн. 0,67, на крају исте године.

У таквим неприликама закон од 25. фебруара 1919. г. опуномоћио је Чехословачког Министра Финансија Д-р Рашина да подвргне маркирању све банкноте, које су се налазиле на територији Чехословачке, са изузетком — због техничких тешкоћа — ситних новчаница од 1 и 2 круне, којих је било у циркулацији свега у Аустро-Угарској за 800. мил. круна, тако да није била опасност од остављања ових новчаница без маркирања. При маркирању новчаница од 10, 20, 50, 100 и 1000 круна, путем налепљене марке са вредношћу од 17, од износа новчаница, једна половина оних које су сачињавали привашну својину, морала је бити задржана, као принудни 1'/, зајам, са изузетком малих сума до 300 круна и ефективних новчаница код земаљских аутономних и добротворних установа.

Маркирање новчаница је било извршено од 3 до 9 марта код свих новчаних и финансијских установа у земљи, и од 10. марта 1919. г. све маркиране новчанице, којих је било 7.436 мил. добиле су назив „Чехословачке круне“ и постале опште законско средство плаћања. Увоз немаркираних круна у земљу био је забрањен, а закон од 22. маја 1919. је увео најстрожије казне (до доживотног затвора) за прављење фалсификованог новца, лажних новчаница и хартија од вредности.

Даље, по декрету од 6. марта 1919. држава је секвестрирала све филијале бивше Аустро-Угарске Банке на територији Чехословачке Републике и примила у своје управљање шекуће рачуне џ каса бонове, емитиране или депониране код свих филијала на територији Републике, у сврху да мобилизује ове капитале и да сачува од губитака банке, које су имале депо код ових филијала, и тако да у опште спречи сваки кредитни и економски поремећај, а такође и притицај ових бонова из других делова бивше Аустро-Угарске. При овој мери држава је такође задржала, као принудни 1" , зајам, половину салда по свим приватним текућим рачунима и половину свих бонова.