Ekonomist

198

У замену свих принудно задржаних сума, држаоци су добили 1%/, обвезнице Чехословачке Државе, које нису могле бити ни продаване, ни заложене, ни поклоњене, а могле су само служити за отплате будућег новог пореза на целокупно имање и на ратне добитке. Добит од овога пореза има циљ да покрије, у првом реду, дугове од монетарне реформе и од преузимања на рачун државе текућих рачуна и каса бонова.

Доцније, по законима од 10. априла и 23. септембра 1919. г., маркиране новчанице и ситне новчанице од !и2 круне, којих је било пријављено свега око 300 мил. круна, биле су замењене новим државним новчаницама, и при размени је било задржано 10%/, од ових ситних новчаница у 1", зајам. А од 31. августа 1920. г. маркиране новчанице престале су имати легални курс.

Овим начином Држава је према становништву примила на себе дуг за маркиране новчанице, као и по текућим рачунима и каса боновима, и у исто време постала је кредитор ових сума код Аустро-Угарске Банке. Треба имати у виду да је ова дефлациона мера одмах повисила курс новоствореној Чехословачкој круни: 18. марта 1919. г. овај је био на Циришкој берзи 29,75 швајцарских франака за 100 чешких круна а 16. маја већ 3425 швајц. франака. Међутим 100 аустријских круна у исто време вредело је само 22 швајц. франка. Не обзирући се на ово повишавање курса, становништво је добило нове чешке круне по курсу алпари: 1 аустријска круна = 1 чешкој.

(Са разменом новчаница у неким другим деловима територије, који су припали Чехословачкој доцније, дефинитивни резултати ове новчане реформе на дан 31. децембра 1924. г. били су следећи:

1) Општа сума маркираних банкнота Аустро-Угарске Банке – 8.015,119.793— чеш. кр.

Од ове суме задржана јеу принудни 1"/, зајам половина приватних пријава . . . . . . . 2.452,257.605— _ „ =»

мене el Cr O 170 L Дакле маркирано и замењено чешким крунама. . . . . . . 5.562,862187— | „ »