Ekonomist

Какви су били трговински односи Чехословачке у 19191924. години, показују ови подаци.

Спољна шрговина Чехословачке.

Извоз Увоз Суфицит (=>) Године Дефицит (—) у мил. круна у мил. кгр. у мил. круна умил.кгр. у мил. круна 1919. 5.323,6 6.555,4 —1.231,8 1920. 27,569,4 – 6.902,2 23.984,4 3.910,1 —-4.185,0 ПОЛ 1827 31126 92742 7. 22.433,3 3.961,7 =, 878,3 1922. 18.086,3 9.492,0 12.6956.3192,9 -=5.390,8 "1928. 12518,6 11.309,8 10.1346 – 4.191,5 =2.384,0 1924. 7.831,7 6.220,9 12659. 23151 == 9268,4 (6 првих ji месеци) нтоза п 149101 110504 | 14.0407 5.1435 869,4

Како се види из ове табеле, у 1919. г. трговина Чехословачке је била пасивна: увоз је премашио извоз по вредности, са 1,232 мил. круна или са 202/. Ово стање се потпуно објашњава тешким положајем, у којем се налазила земља после рата. У 1920. и 1921. добила је превагу у земљи тенденција високих радничких надница и поскупљивање производње изазвало је повишавање цена и пад куповне моћи круне, а са њим и пад њене курсне вредности. Али иста појава олакшала је извоз из земље, који се постепено поправљао, и године 1920. и 1921. бележе већ знатан суфицит у спољној трговини, од 4.185 и 4,878 мил. кр. истина у обгсцењеној валути; ипак то је било од 17,87, до 219 од суме извоза упоређене са увозом.

У 1922. години примењене су биле енергичне мере за појевгињање живота и најјачу штедњу у државним расходима. Још раније постепено су биле укинуте многобројне централе, које су сстале из времена рата: централе за цереалије за кромпир, за угаљ, за млеко за одело и др. Централе пак за шпиритус, за слад и за шећер биле су реформисане у неку врсту картелних предузећа, са главним задатком да као државни монопол врше спољну трговину свим продуктима. „Шећер — веле Чеси — то је наша златна валута“. И заиста — извоз шећера је донео Држави не само велику суму на дажбинама, него и велику суму страних девиза. Како се види из табеле, суфицит по извозу износио је 1922. год. 5.390,8 мил. круна. или 42,5'/, од суме извоза упоређене са увозом,