Ekonomist

215

— „Могућност здраве папирне циркулације без металног фонда за слободну размену несумњива је, — вели Д-р Рашин у својој интересантној књизи о чешким финансијама, — „али у том само случају, кад непокривени део новчаница одговара свакодневним обичним пстребама обрта, кад суме, неопходне за развитак привреде, могу бити нађене у кредшту, који и даје циркулацији ову еластичност која је тако потребна за економско напредовање.“ Али за кредит су потребни уштеђени капитали. И развиће штедње код становништва је постало један од главних циљева политике овог чувеног Министра финансија. .

У доба претераних радничких надница и оног бољшевичког расположења код становништва, које се после -рата показивало у необичној тежњи за уживањем — захтеву сваких забава, пића, луксузне робе, без обзира на коштање — била је у Чехословачкој установљена строга контрола увоза, и потпуно забрањен увоз свих луксузних артикала; влада пак није давала дозволе за путовања у иностранство без нарочитих потреба; гостионице и кафане су морале бити затворене у 10 или 11 сати

Даље требало је извући новац, сакривен код народа, и сакупити га код банака. Закон од 11. марта 1910. г. „уредио је поштански промет и поштанске штедионице, ослободивши ове зависности од Беча и створивши за њих централу у Прагу. Закон од 17. октобра 1919. је завео енергичне мере за борбу са зеленаштвом и експлоатацијом беде сиромашног сталежа: — кривац се кажњава затвором од 6 месеци до 2 године, у тешким пак случајевима — од 5 до 20 година. Најзад закон од 14. априла 1920. г. реформирао је штедионице у Чешкој, Моравској и Шлезији, дозвољавајући оснивање њихово само комуналним, среским и 'окружним управама, и сакупивши све штедионице земље у један општи државни савез и ставивши их под јаку контролу Министарства Унутрашњих Дела. При томе закон тачно прописује начин рада и операције ових Установа и, нарочито, пласирање њихових слободних сума, забрањујући им, између осталог, и свако давање кредита комуналним управама. Као резултат ових мера почело се ширити поверење према штедионицама и њихови улози су се брзо повисили (од 5.587,5 мил, на крају 1919. на 11.079 мил.