Ekonomist
232
- Констатовали смо дакле готово потпуну коинциденцију између кретања запослења и цена на велико за индустријске продукте (и ако су осцилације односно екари ових стати. стичких редова различити, јер се запослење смањује од прилике за 1%/, када се индекс цена индустријске групе продуката смањује за 39/). Па како је индекс цена за индустријске продукте у тесној вези са побољшањем наше валуте, са скоком динара и његовом курсовном вредношћу, навели смо у рубрици 4 и податке о кретању курса долара на Београдској берзи.
Долазимо дакле до закључка, да је смањење запослења неизбежна последица или — да будемо сасвим тачни, јер роз! hoc, non propter hoc — конкуреншна појава. дефлације наше 8a.4yile. y осталом, овом се констатацијом још један пут потврђује тачност резолуције, донете од стране Међународног Конгреса за Социјалну Политику 4—6 октобра 1924 године. Та резолуција, на име, инсистира на томе. да се незапосленост да сузбити једино спровођењем економских мера, нарочито пак стабилизацијом цена, сходно одлукама Међународне Конференције у Ђенови о економској реконструкцији Европе.
Налазим за потребно нарочито подвући, да горње редове ни у ком случају не треба тумачити као неко оправдање инфлационих тежња, које се од времена до времена манифестују у нашој јавности и стручној штампи. Све кобне и по народну привреду штетне последице инфлације доста добро су познате на основу примера из туђинства, а и нашег сопственог искуства у 1921 и 1922 години.
Хтели смо истаћи једино то, да политика дефлације валуте — (нарочито ако се лагано и поступно спроводи) доноси неминовно иманентну кризу запослења. Па како се дефлација из јачих разлога финансијске политике ипак спроводи, то је јасно, да треба водити рачуна о конкурентној појави дефлације — о незапослености — и радити на њеном сузбијању другим економским мерама, као што су:
1. Олакшице за долазак страног капитала и отварања индустријских радња од стране странаца а у циљу да се повећа запослење домаће радне снаге.
O. кредитне олакшице за обављање јавних радова, на пример; за систематски спроведено зидање јевтиних станова.