Ekonomist

241

(Ова намера банчина изгледа није била добро схваћена од извесног дела новчаних завода, и протумачена је, као да Банка жели и хоће да декретује каматну приватну стопу. Међутим нити Банка то жели нити може, нити треба чини, Али Народна Банка може и треба да укине свакоме ономе креднт који се тим кредитом не служи у оне сврхе којима Банка мора по Закону и по природи свога посла да служи. Исто тако Банка мора и треба да укине кредите и онима, који њен кредит злоупотребљавају и не употребљавају га у производне сврхе“...

Представници банака, са свим појмљиво, нису говорили о каматној стопи. Али се зато један трговац (г. Тих. Панић) изјаснио, да не тбеба давати кредите оним новчаним заводима, који наплаћују више од 18"/, интереса. Даље је тражио, да се сезонски кредити уопште не дају банкама, него непосредно самим извозницима.

Г. Арса Стаменковић, као правник, отишао је много даље. (Он сматра, да је и банчина управа саучесник у кривици новчаних завода, који наплаћују више него што је законски интерес (12 од сто), кад им толерира камату до 18%/,.

Односно ревизије кредита и кредитне политике која се при том спроводи, у извештају се вели ово:

„Да би Управа банчина дошла до потребних средстава за давање нових кредита приступила је била у прошлој години, као и у претпрошлој, ревизији кредита. Том ревизијом тежило се, да се досад подељени кредит, редукцијом или укидањем кредита, правилније подели и да се прибаве потребне суме за давање нових кредита. У томе послу већ се и успело, јер крајем јуна ове године имају сва задужења по редукованим или укинутим кредитима из 1923-ће године да се исплате, а крајем децембра у главном из 1924-те године. Управни Одбор се нада, да ће већ у овој години моћи приступити давању нових кредита. У осталом и у овој години ће се извршити ревизија кредита, да би се мпгли дати кредити и онима који их досад нису имали, а кредит заслужују.

Приликом ревизије кредита води се рачун између осталога нарочито и о томе, какав је материјал који ималац кредита у есконт код Банке подноси; о висини интереса, који наплаћују и који плаћају имаоци кредита; о начину употребе кредита, да ли се кредит употребљава преко целе године у пуној суми или се употребљава с времена на време; о капиталу који се у предузећу налази, да ли је домаћи или страни итд. Према свему томе одређује се да ли ће се који кредит смањити, сасвим укинути или задржати.“

Једно врло интересантно и актуелно питање (о принудној нагоди) које се ових дана с успехом расправљало у Клубу београдских адвоката, дало је повода да се и Народна Банка њиме позабави. Она је, усталом, директно заинтересована, јер један велики део њених сумњивих потраживања (која су отписана у суми од 7,117.729 динара) из прошле године проистичу од банака и трговачких фирми, које су тражиле нагоду. O тој институцији наша новчанична банка износи и једну занимљиву статистику. Тај одељак у извештају гласи: