Ekonomist

329

питања, да ли у овоме конкретном случају треба порезати или не дотацију особеном резервном фонду, већ је решење Министра Финансаја поништио само зато, што није узеоу оцену све жалбене наводе банчине, а што је дужан био урадити, те да би се могло знати, како гледиште заузима Министар Финансија у погледу и на све остале издатке и трошкове које је банка по билансу показала по чл. 49..закона о непосредном порезу. Из тих разлога, Државни Савет није донео никакву одлуку и по питању о томе, може ли и дотација особеном резервном фонду представљати трошкове урачуњиве по чл. 49. напред поменутог закона.

Независно од ове одлуке Државног Савета, која је правилна и на закону основана, по нашем мишљењу за решење овог последњег питања, т. ј. да ли и дотација особеном рез. фонду може бити порезана или не, јесте једино меродаван зак. 0 акционарским друштвима. По одредбама тога закона, бар што се тиче односа на територији раније Краљевине Србије, особени резервни фондови нису предвиђени, то се ни њихове дотације не могу сматрати да не подлеже порезивању у смислу чл. 49. зак. о непосредном порезу.

Д-р Данило Ј. Данић.

Наша спољна трговина у 1924. г.

По царинској статистици, наш трговински биланс у прошлој, 1924. години закључио се овако:

Тона Динара Увоз 1,127.686 8,221,743.552 Извоз 3,915.700 9,538,784.432 Извоз већи за: 2,788.014 1,817,080.880 или 71,20%/, 16,02%/,

Наш трговински биланс први пут је у прошлој години постао активан и то прилично активан: за 1.817 милиона динара.

Десет најважнијих артикала нашега извоза у пошлој години били су ови:

Милиона _ Од укупне вредности

динара извоза "/, Дрво: а) за грађу 1.620,2 16,99 6) за гориво 166,6 1.75 Жита: а) пшеница 683,6 7517 6) остала жита ДР 1,27

економист | 22