Ekonomist

Проблеми аграрне реформе.)

од Д-р Славка Шећерова.

1. 0 откупу великопоседничких земаља као државном приходу.

Ја сам још 1921 године“) истакао начело, да при изради финансијског плана за спровођење аграрне реформе, треба разликовати две стране откупа, два појма.

Ону суму новаца, коју добија власник. за експроприсану земљу, треба звати оштешом, а ону суму новаца, коју буде

платио аграрни интересант'или колониста за додељену ну својину предату земљу, сељачким ошплатама.

Великопоседничке оштете и сељачке отплате могу бити једнаке те би то значило, колико буде сељак платио за земљиште, додељено аграрном реформом, исто толико ће и велики поседник примити за изгубљено земљиште.

Али, тај случај не мора да се оствари. Сељачке отплате. могу да буду било веће, било мање од оштета.

Ако би отплате биле мање од оштете, неко трећи, т. ј. држава има да преузме разлику између величине “отплата и оштете на себе и да је плати. Сељак, аграрни интересант би се тиме користио а целина, држава, би у интересу социалног мира поднела ту жртву. Ја нисам за овакав начин решавања откупа великих пос-да,. и ако не би било неоправдано тражити и такво решење. Па и сама Краљевина Србија, после ослобођења четири округа, подносила је финансијске жртве за решење тадашњег аграрног питања.

Али, не би било праведно а ни економски, тражити од напаћеног и економски уназађеног становништва Србије и

') Напомена: Проблем аграрне Ма долази у ред врло важних проблема из наше Економне Политике, и с обзиром на то Уредништво радо даје места овој расправи, као што ће датим другима ове врсте, уз једну напомену: да изнесена и заступана гледишта појединих аутора не треба идентификовати ни схватити као гледишта Уредништва.

#) У својој-расправи: „Образложење Аграрне Реформе с погледом на велике поседе“. — Архив за Правне и Друштвене Науке књига 11. 1921.