Ekonomist

346

чисто сентиментални елеменат српског осећања. Друго мишљење садржи исту такву ману, само за разлику од првог, са хрватским националним обележјем. Само треће мишљење представља право стање ствари са правнога гледишта.

Да споменемо, на завршетку, да је, у нашој правној литератури, ово питање још спорно. Прво мишљење т. ј. да је наша данашња држава стара заступа г. Др. Душан М. Субошић, члан Касационог Суда (в. „Нови Живот“, 1922. године). У истом смислу г. Др. Отшокар Рибарж, изванредни посланик (в. Арх. за правне и друштв. науке, 25. маја 1923). Противно мишљење т. ј. да је наша држава нова заступа г. Слободан Јовановић, проф. Универзитета у своме уџбенику Уставно Право, 1924. г. Г. Јовановић мисли, да је наша садања држава стара у погледу међународном или као што се то каже, с погледом на оне међународне уговоре које је Краљевина Србија пре рата закључила са страним силама, али да је нова држава са гледишта унутрашњега права с погледом на новостворени правни поредак из кога је никла нова држава. Исто мишљење заступају као и г. Јовановић само са том нијансом, да је наша држава нова и са гледишта међународнога права г. Гг.: „Др. Иван Жолгер, проф. Универзитета у Љубљани (в. „Словенски правник“, 1923. г); Др. Стеван Сагадин, државни саветник (в. Арх. за правне и друштв. науке, 25. марта 1923.); Живојин М. Перић, проф. Универзитета у Београду, који се у три маха већ тако изразио а последњи пут у париском часопису Journal де Ја Маппе Магсћапде у своме изврсном чланку 1. Џптсаtion dn Droit Privč maritime en Уопоозјаме. Овом приликом. да напоменемо, да г. Перићу своме поменутом чланку износи поред осталога и ову интересантну консидергцију: да је питање о томе, да ли је наша држава стара или нова, без важности по питање политичке организације исте државе, т. ]. он каже: може наша држава бити нова па опет да се она устроји на'основи централистичкој и обрнуто, може она бити стара па да се ипак организује на бази федералистичкој Вишпdesstaat, Etat Тедеге. Напослетку в. и студију г. Перића под. насловом: Преступ Противстајања Власти по Српском и Француском Кривичном Праву 1925. г. у преводу и са примедбама: Д-ра Данила Ј. Данића.