Ekonomist

357

оних од којих се одузима. Правог закона, изгласаног од Народне Скупштине није било, а до њега у Привременом Народном Преставништву није се 1919. год. могло доћи. „Претходне Одредбе“ биле су уредбе извршне власти и на основу ове уредбе издата је „Наредбао једногодишњем издавању површина великих поседа-у закуп“ од 10. априла 1919. год,

Зашто је тад проглашен само једногодишњи закуп, није јасно. Можда се Министарство надало да ће убрзо доћи закон. Али, несумњиво, то је била грешка. Закупни рок требао је бити дужи, и то тако дуг, да аграрни интересент осети сигурност у сталности поседа, те да би могао обрађивати земљу са свим трудом и улагањем капитала, које рационално обрађивање земље тражи. ~ -

Закупни рок је тек продужен 1920. године али само на 4 године Уредбом о издавању површина великих поседа у 8-тодишњи закуп од 20. септембра 1990. године. Најзад, и тај рок је истекао и рок је продужен наредбом на неодређено време до доношења аграрног закона.

За све ово време, аграрна реформа вођена је на бирократски начин. Аграрни Уреди, Аграрне Дирекције, Министарство и специалне аграрне комисије мењале су сваки час стање у поседу. Час је вршена ревизија у корист великих поседа, па је потом дошла изборна борба, те су интереси аграрне сиротиње били претежнији, па после избора, повова су преовлађивале конзервативне тежње,

Сигурност и сталност поседа нису имали ни велики поседници, од чијих површина час се одвајало, час враћало а ни аграрни интересенти, сељаци закупници.

Стварни господари површина изнад максимума, — па донекле и испод максимума због самовољне примене неких одредаба, — биле су аграрне власти. Наша аграрна реформа

· била, па донекле и сад је, — социалистичка раг ехеЏепсе, где државне власти додељују, одузимају и враћају површине по свом нахођењу и где није признато начело својине ни у погледу експрописаних површина, ни у погледу додељених. Наша реформа не задовољава тежњу сељака, да дођу до своје сопствене земље, а ни потребу наше државе да створи ситни сељачки посед у новим крајевима.