Ekonomist

396

Али овакво плаћање репе изгледа за сада је немогуће због самих техничких разлога. Када се узму у обзир раније наведене цифре процената, не добија се тако страшан резултат, какав обично фабрике износе, бар судећи по овим цифрама ји по неким нашим сазнањима. Тај проценат стоји овако: 1922/23 1923/24 1924/25

Немачка 17,06 15,50 14,50 (прве анализе) Пољска — 16,06 oko 17 Е Чехословачка — 18,90 По ин

Чукаричка фабрика — 17,02 15,08

Ми жалимо, што немамо података и за остале наше фабрике. Али и ове две цифре много говоре.

Ми смо готово ту у оквиру те високо гајене репе. 15,08 наших неразликују се много од 15,50 немачких, а 17,02 наших нису баш тако далеко од 17 пољских или 17,65—18,90 чехословачких. На крају крајева ту се на првом месту мора и година узимати у обзир, када се хоће да тиме брани теза цене. Ми имамо сазнање да проценат наше репе може бити много већи. Министарство Пољопривреде и Вода са својих побуда а опет поводом питања цене репе анализирало је репе на количину шећера, чини нам се у години 1921. испитивани примерци су узети са разних тачака и испитани у разним државним лабораторијумима (Београд, ЈБубљана и Загреб). Репа је била, колико се сећамо у почетку септембра. Добивени су неочекивани резултати. Најнижи проценат је био око 17 а највиши преко 20, Када се узме да је то био почетак септембра, онда се тек може добити права слика квалитативне способности продукције репе наших земаља и поднебља. Фабрике имају права приговора и жалбе на лошу експлоатацију. Али треба испитати, где лежи узрок томе, да лиу неподесној култури, илиу неподесној преради или у великом међувремену између вођења репе и саме прераде. Ми смо склони да верујемо више у ово последње но у ма што друго. Морамо ипак признати да споредне соли при експлоатацији играју огромну улогу и стварају много меласе али не бисмо смели рећи, да суу садашњици културе репе произвођачи баш ти кривци или евентуално само они. У сваком случају то треба савесно испитати исто тако као и проценат шећера,