Ekonomist

345

савезничких и пријатељских држава, питање се поставља да ли то исто важи и за неутралне државег Узмимо примера ради Швајцарску. Зар она не би била у праву, да све уговоре које је закључила са ранијом Краљевином Србијом сада више не призва, или да их у правном и економском саобраћају са нашом данашњом државом призна само у толико у колико се они односе на ранију Краљевину Србију, што је у ствари једна правна немогућност. Као што се види дакле, ни тај аргуменат, који се односи на систем међународних уговора предратне Краљевине Србије, није тако сигуран да поткрепи тезу да је наша држава стара са гледишта међународнога права.

И ако и ми стојимо на гледишту да је наша држава нова, не само с погледом на унутрашње право, већ и с погледом на међународно право, ипак морамо овде потпуности ради навести још и ово: питање о томе, да ли је нашг држава нова или стара, појавило се у пракси поводом права Краљевине Србије на репарације. То је питање у пракси пресудом међународног суда у Женеви расправљено на тај начин, што је наша држава у погледу на то питање узета као стара, не за то што се она мора узети као таква са гледишта међународнога права, јер тај суд са свим правилно у осталом, није у то питање хтео ни да улази, већ само са гледишта позитивних одредаба у уговорима о миру. Уговорима о миру, као што смо видели, наша је држава добила међународно признање, што значи да су је они схватили као нову државу, али да би Краљевини Србији, као своме ратном савезнику, савезне и пријатељске силе осигурале право на репарације, унета је једна нарочита клаузула по којој се наша држава има сматрати као стара у погледу права на репарације. И ми из тих разлога држимо, да је међународни суд у Женеви овај спор потпуно правилно и правично решио. У колико се односи на питање о праву на репарације Краљевине Србије, као једне од победилачких држава према непријатељским силама.

= 3:

Као што смо се већ раније изјаснили у току нашег излагања, ми смо присталице овог трећег мишљења с погледом на наше унутрашње право т. ј. са гледишта уставнога права. Прво мишљење има ту ману, што прелази преко свих чињеница које су наступиле после уједињења. Оно се ослања на