Ekonomist

449:

čestih namernih neprijatnosti koje im čini ova poslednja zemlja kod prevoza robe. | | Ipak naš uvoz u Tursku je u porasfu (1922. g. 492 milijona

dinara, u 1993. e. 110 milijona), a taj je porast tim značajniji.

što u 1922. god. naš je isvoz bio u mnogom pogodovam po-

rudžbinama stoke od strane savezničkih armlja (živa stoka za klanje).

Turska je u našem frgovačkom svefu još prilično nepoznato tržište. Ipak, nove, prilike i dezorijentacija koja ovde vlada usled neiskustva novih {urskih irgovaca, koji zamenju bivše grčke i jermenske lirme, kao i usled rasula sfarih dobavljača — Austrougarske ı Nemaćke — pružaju ostalim zemljama povoljnu priliku da ovde stvore i obezbede za budućnost jednu stalnu klijentelu Za nacionalne proizvode.

Od naših izvoznih artikala mogli bi se importovati u Tursku mnogi poljoprivredni i industrijski produkti.

Brašno i žifo. Kroz prvih 11 meseci prošle godine importirano je u Carigrad is inostranstva 3.870. tona brašna i 136.255 tona žita. Glavni potrošač je sam Carigrad, a dobavljači su Amerika, Rusija, Rumunija i Bugarska. Kontingent Anadola nije bio. do sada dovoljan i neće da bude ni tako skoro u budućnosti. Tra-

kija i Anadol poslali su kroz rečeno vreme u Carigrad samo 15.970 tona žita.

Šećer. Industrija šećera nije u Turskoj mikako razvijena i ona je za fu vrstu robe upućena na inostranstvo. Naročito je ovde uažen čehoslovački produkt, koji se sve lo više konsoliduje na ovoj pijaci. Drudi su dobavljači Amerika i Engleska.

Gradja. Domaća produksija građe pokriva samo jednu deselinu potreba. Postoje veliki kompleksi šuma u severnim predelima Anadola, ali se slabo iskorišćavajti (6.728 hektara prave šume). Zakonom o tehničkoj eksploataciji šuma (1990.) nastoji vlada da da više maha ovoj industriji. Naročito su traženi železnički pragovi. Uvozi se najviše iz Rumunije. |

_ Cement, svila i žiga stoha mogu se uvoziti n Tursku.

Beogradska fabrika papira Vapa i prva hrvatska tvornica hartije tražile su da ovde plasiraju svoje labrikacije, ali su njihove cene nađene previsoke. Jedna ljubljanska fabrika hartije koja

ima svoga represenlanta plasira, na proliv, s uspehom svoje produkte. у