Ekonomist

Ž 507

венције рада, које су до сада примљене од индустријских земаља западне Европе. | : ]

После тога чита г. Др. Грегорић свој реферат о новој царинској тарифи, о раду Централе у вези са преговорима с Италијом, Аустријом, Мађарском и Грчком,о порези на друштва обвезана на јавно полагање рачуна као и о порезу на зараде телесних радника.

Резолуција која је поднета Краљевској влади о новој царинској тарифи гласи:

„Централни Збор Индустријалаца Краљевине С.Х.С. благодари Краљевској влади, а нарочито г. Министру Финансија Др. Милану Стојадиновићу и г. Министру Трг. и Инду-_ стрије Др. Првиславу Гризогону, ште је уведена у живот нова царинска тарифа, која има да заштити домаћу радиност и производњу у корист привреде, радеништва, као и саме државе, која има еминентан интерес, да очува пореску снагу својих грађана и да снажи домаћу производњу у циљу побољшања трговинског биланса.

Збор није могао у кратком времену, од када је на снази нова тарифа, да просуди, у колико ће ставови одговарати оправданој заштити наше индустрије, међутим већ на први поглед могао је уочити: -

1) да су истина уведене царине на брашно, сланину, сало и на дрво за гориво, али да је истовремено решењем Мин. Савета ЦБр. 29295 обустављена наплата тих царина до даље наредбе.

На тај начин наноси се и даље огромна штета нашој млинарској, сухомеснатој и дрварској индустрији;

2) да су у новој царинској тарифи истина повећани ставови на финалне продукте, али, пошто су уједно и повећане односне уведене царине на полупрерађевине и неке-потребне сировине, којих у земљи нема, то Збор није могао пресудити да ли ће ставови на финалне продукте бити довољни, да заштите домаћу индустрију;

3) да су у аутономној минималној тарифи уведени заштитни ставови за извесне индустрије, али да су истовремено решењем Мин, Савета ЦБр. 29294 ти ставови и сведени испод минималних ставова досадашње тарифе тако, да су те индустрије мање заштићене него што су до сада биле; примера ради наводимо нашу индустрију вегетабилног јестивог уља, која је кадра да подмири целу домаћу потрошњу. Ова је

индустрија до сада била заштићена ставом од 40.— динара, Који је новом царинском тарифом повишен на 20.— динара, а наведеним решењем сведена на 30.— динара.

4) Да су у новој извозној тарифи задржани досадашњи ставови на прерађевине: на заклане свиње, на свеже месо и

38"