Ekonomist

614

Чл. 102.

Пошто стопи овог члаиа (20"/,) придолази још и стопа пореза на доходак, предлажем, да се та стопа сниза са 20%, Ba 15 /,.

Накнадне примедбе и предлози.

1. Предлажем, да се иза члана 41 уврстм овај нови члан:

Порез на зграде сачињава само са половином свог износа основицу самоуправних пореза и приреза.

Претпостављам овде, да ће према мом ранијем предлогу стопа пореза на зграде бити снижена на 259), а у истом размеру и предложена повећана пореска ставка, иначе би основицу за самоуправно опорезовање ваљало релативно узети још ниже.

Ово снижење основице за самоуправно опорезовање је апсолутно нужно, догод је терет пореза на зграде у толикој мери више од свих других пореза на приход“) Та велика неравномерност потенцира се самоуправним опорезовањем на бази фактичне висине пореза у толикој мери, да доводи управо до несносних одношаја, Причане су ми чињенице из данашњег времена, које би биле управо невероватне, када их не би доказивали проценти државних и самоуправних и приреза. Како је наиме земљарина ралативно смешно ниска, дешавају се на селу и у мањим градовима тако високи проценти приреза. — јер их још увек лако осећају поседници земље, — да би власници зграда — уз истинско валовање морали да употребе за порез не само читав чисти приход зграде, него да плате још и знатне своте преко тоге. Ту превала пореског терета на станаре — чим је укупни порески терет досегао једном 100%, — не помаже ништа, јер и бесконачно високу најмину 1009, исцрпљује. Сличне појаве налазимо и код пореза предузећа, обвезаних на јавно полагање рачуна, која би у неким местима због високих приреза напросто морала ликвидирати, ако би плаћала порез на истинској бази. Да такове појаве наносе огромне штете читавом народном господарству, а према томе и финансијама државе, и да

# Када би се ефективни терет земљарине дигао на 209, фактичног чистог прихода, онда би се основица за самоуправно опорезовање код пореза на зграде могла дићи на чотири петине тог пореза.