Ekonomist

788

нове владе може се читати да је подсекретар м постао тај и тај адвокат и посланик. То лице може одиста имати једну велику општу културу, али то неће спречити да му недостају неке особине апсолутно нужне за шефа једне административне гране, као на пр. поште. Као и министар, и он је заузег политиком, не познаје ствари и не може да посвети администрацији ни времена ни познавања, ни слободе акције коју захтева добар ток службе.

Једна мана, на којој се много задржавају реформатори у својој критици администрације, јесте несталност министара (као и подсекретара), условљена парламентарним системом и партиским односима. Услед несталности њихове нема никаквог плана у раду, а то чини први услов за један успешан и рационалан рад. Није потребно ићи далеко, да би се нашли примери зато. Како се без плана ради, најближи пример нам је организација министарстава. Шардон нам даје лепих примера о томе. Тако на пр. министарство трговине, само од 1881. (створено је 1811) претрпело је дванаест реорганизација (Шардон). С године у годину, алманах (који садржи уређење министарстава) урезује схватања, једно за другим, често противречна. Сваки има своју идеју, и сваки хоће да каквим новим аранжирањем обележи свој пут. Час има директора за једну грану, час нема, час има подсекргтара, час нема; ита Де ИТД

Поред министра има још и шеф кабинета; али шеф кабинета, који је дошао са министром и одређен да иде са њим, уопште то је човек млад, исто тако стран пословима као и његов шеф. Он у ствари има једну скромну мисију да распакује и прегледа његову пошту, да уређује ствари које нису од велике важности, ит. д.

Али највећу дангубу и штету престављају комисије. Нико нема илузију, како вели Фејол, о корисности ових. Сам подсекретар државни мало има помоћи од њих. Већина од њих се сазивају само два или три пута годишње, неке ниједанпут. Има их међутим безбројно много, и неке би могле за цело имати неоспорну вредност. Кад човек погледа колико има тих комисија, сталних или привремених, просто административних или екстрапарламентарних, човек се мора зачудити о свеприсутности извесних чиновника и оданости, с којом они трче