Ekonomist
793
лицирана, показао нам је Шардон на конкретним примерима. „Један акт иде из једног надлештва у друго, и то траје страшно дуго, кошта новаца и труда, међутим сасвим се лепо могло свршити “ного брже да се оставила аутономија органима који су му при руци, у његовом крају, барем за ситне и безначајне ствари (Шардон). За најмању ствар формалности, извештаји, контроле. Из толико руку одлуке би "требале да изађу савршене. Када Француска плаћа тако скупо контроле, постављене једна изнад друге, које толико интелигенција и активности апсорбују, требала би да има бар добру администрацију. Али варате се, све скупа завршава нечим врло осредњим и каткада гнусним. Ова колекција мишљења једно за другим замршава ствар. Сваки има амбицију да буде паметнији од другога и критикује рад других да би оправдао своју интервенцију. Сасвим је природно, ако се у овако скупој, а рђавој администрацији дешава да се од ситних ствари ње виде крупне и животне, од дрвета шума, и да је непредвиђање честа појава (Шардон).
Једна врло велика мана код чиновника је да се њихово унапређење врши по годинама службе услед чегау великој мери наступа једно рутинарство њихово у послу. Такво једно правило механичког унапређивања данас има смисла, јер је то средство одбране против личних и партијских утицаја, против фаворитизма који бесни где год само може. Али, и поред тога правила, данас је тешко убедити чиновнике да унапређивање не долази само од наклоности. Код чиновника је једно стање духа бедно, које разорава сваки ауторитет и сваку дисциплину. Шефови су скептични и декуражирани, потчињени не верују више у ефикасност заслуга; цео свет 'очајава у добар ток администрације (Фезол). Разуме се да је одиста тешко да се лична вредност и заслуга свакога оцени кад је велики број чиновника и уређење остане какво је данас, тј. врши се концентрација власти код министра. Свака нарочита награда се сматра лако као једна неправична наклоност, нарочито кад је раширено веровање у фаворитизам, какав и јесте случај данас. — Уз ово иде да се приликом авансовања врши прелаз из једне струке у другу, што никако није добро за саму администрацију.