Ekonomist

9 •

пијачној коњуктури предузимачи се, лако одлучују, да оснивају нова одн. да повећавају рад у постојећим предузећима. У току времена пијачна коњуктура мења се. Повећавање производње, продужено за пуне четири године, мења ранији однос између понуде и тражње: док је тражња остала непромењена, понуда се непрестано повећавала, — тако да је једног дана морала наступити ситуација, при којој је понуда робе довољна (или чак и предовољна) да подмири тражњу. При таквом стању на пијаци продаја робе постаје тежа; зарада понуђача робе (продуцента) смањује се; често пута роба се мора продати и без зараде, или чак и са штетом. И при овакој пијачној коњуктури престаје се са оснивањем нових предузећа, и у место тога мора се помишљати на смањивање

производње.

Да ли је курс динара — његов пад у првом, а скоку овом другом периоду — имао, и каквог утицаја на пијачну коњуктуру >

Код мање обавештене публике влада уверење, да је курс динара био, у овом погледу, од пресудног утицаја. По нашем мишљењу ово је уверење погрешно. Курс динара имао је известан утицај на пијачну коњуктуру, али тај утицај није био тако јак, а још мање да је он био од предсудног значаја, и, што је веома важно, његов утицај био је од већег значаја само у оном првом периоду, док се он у овом другом периоду потпуно изгубио.

Да ово мало ближе објаснимо.

Тражња за робом одређена је, као што знамо, јачином потреба, ценом, финансијском снагом купаца, и т. д. Ово је, да се тако изразимо, нормална (економским законима одређена) тражња. У првим годинама после рата та је тражња била потенцирана падом динара. Објашњење је врло просто. При паду валуте појављује се код потрошача жеља, да што пре избаце из руку новац који пада у вредности, и руковођени том жељом људи купују робу у већој количини но што им је за моменат потребна; купују и ону робу која им је и непотребна одн. мање потребна. Једном речју пад динара изазива луксузно трошење, које, са своје стране, повећава тражњу за робом. —