Ekonomist

10

Благодарећи стабилизацији одн. скоку динара у времену од 1923 године до данас, овај последњи моменат отпао. је. Тражња се повратила на свој нормални ниво, јер се изгубила она тежња да се новац истура што пре из руку. Моменат појачане штедње, који би могао и требао наступити при скоку динара, и који би утицао на смањење тражње, код нас се, на жалост, још не осећа. Да ли због тога, што наша публика није још навикла да штеди, или можда и због тога, што вера у поправку динара није још довољно учвршћена, то је питање, у које за моменат не можемо улазити.

(Сличан је утицај који је промена у курсу динара извршила и на понуду робе, т. ј. на јачину производње.

Пад динара, уз уверење да ће он и у будуће падати, могао је, у првим годинама после рата, лако определити поједине предузимаче, да капиталом узетим на зајам подижу одн. проширују своја предузећа: јер ће тај динар доцније, кад дође време да се дуг враћа, мање вредети, дакле лакше је дуг вратити.

При стабилизацији одн. скоку динара овај моменат отпада: предузимач прави марљивије своје калкулације; он је много обазривији; студира са више пажње кретање понуде и тражње на пијаци.

Из излагања које предходи слободан је закључак, да скок динара не може имати неповољан утицај на стање наше земаљске радиности. Истина је да он смањује донекле тражњу за робом: — јер отпада она луксузна потрошња која се јавља код пада динара као резултат жеље да се човек отараси рђавог новца; истина је и то, да скок динара може смањити и производњу: — у колико је у питању оно лакомислено оснивање нових предузећа капиталима узетим на зајам, у жељи да се есконтује будући пад динара. Али ми мислимо да ће наш привредни живот бити много здравији, кад отпадну та два чиниоца, који стварају ненормалну пијачну коњуктуру.

~

У жељи да отклонимо евентуалне недоумице морамо на завршетку, учинити још једну напомену. n

Цело наше излагање ограничава се на цигло једно питање, на име: да ли је и у колико оправдана бојазан која се има