Ekonomist

Dana- 19 1. održaje se u Beogradu anketa pod predsedavanjem Ministra Šuma i Rudnika, na kojoj se utvrđuju glavni uzroci krize i traži hitno rešenje ovih pitanja: kreditnog problema, sniženje carinskih i željezničkih tarila, te pomoć sa strane pojedinih Ministarstava kao: Ministarstva Šuma i Rudnika, Socijalne Polifike i Agrarne Reforme.

Godina počinje u velikoj hosi dinara, koji se kasnije spušta i do konca maja kreće se oko 8.5 šv. c. da se posle toga digne па 9,20 šv. c. na kojem se kursu stabilizuje sve do konca godine. Diagram izvoza u januaru zadovoljava, ali u februaru pada. Ovaj je pad u vezi sa padom lire i franka kao i u konkurenciji Киmunske i Austrije u Italiji i u zemljama Sredozemnog Mora, gde je drvo iz ovih država jeftinije od. našeg. j

Sa strane Države i ostalih posednika šuma čine se u proleće neke manje olakšice drvnoj industriji naročito kod otplata kupljenih seča, a franak i lira počinju prelaziti u tenđencu porasta. · Iza malog zastoja na falij. tržištu te nakon neuspelih pregovora sa stranim inporterima počinju se cene u Italiji dizati, a naši izvoznici opet popuštaju u cenama i nalazi se neki mođus vivendi. Mestimice prodaje se i sa gubitkom samo da se zadrže veze i sve Živi u nadi, da će se ubrzo pokazati faktični rezultati januarske konferencije i da će se gubitak paralizovati sniženjem tarila i carina. Usled toga oživljuje u martu eksport. Izvozi se ponajviše meko drvo i visina je izvoza u tom mesecu 106.701 t. sa 126.86 mil. din. vrednosti. To je ujedno Ештипаса оте godine. Iza ove kratkotrajne hose dolazi neprestana besa. Krivulja eksporta pokazuje uz male iznimke stalan pad te ide daleko ispod godine 1929. i 1994. Jedan pogled na diagram pokazuje žalosnu sliku, krize našeg ehsporta drveta i naše drvne industrije.

Ovaj pad izvoza paralelan je s ponovnim padom lire i iranka, nasuprot kojemu vidi se stalan porast dinara, Što znaimo otežava izvoz. Austrija i Rumunska iskorišćuju situaciju i u prvih pet meseci pokazuje ta statistika ove rezultate:

Austrija uvozi 307.049 t. prema 205.299 t. u isto vreme 1994. g,

Jugoslavija „ 268.405 UL , 206.085 t. 2 7 m) Rumunska „ 27040. A 9.009 t. „ , 5 У

Nustrija, koju smo u prvašnjim godinama prestigli dolazi opet pred nas sa 16%. —

Dva su načina, da se nađe pomoć u ovoj situaciji. Jedan je u rubama šumshbe industrije, a drugi u rukama Države. Ne sme