Ekonomist

317

rivrednih kriza s kojima je u tesnoj vezi. U 1920, radnikov prinos se snaži, a u 1021 on u mnogim zemljama dostiže svoj normalni nivo. U vezi s ovim interesanino je ukazati na izvesnu ıiscrpenost koju pokazuje i sama priroda. Za vreme rata i u poratnom penodu ne samo da slabi proizvodna moć zemlje u prinosu žita i šećerne repe, već se шугдије раф u proizvodnoj snazi kod mlečnih ŽivOinja, klonulost kod konja i drugih životinja koje čovek upotreDljuje n svrhu vuče. I u ovoj oblasti kao i u mnogim drugim, u koliko se udaljujemo od rata i u koliko se opšte prilike popravljaju, u foliko raste proizvodna moć, zemlje, krava i konja. | u ovom pogledu Evropa trpi više no van-Evropske zemlje, тата(оvane države više no neufralne a, međ zaratovanim, najviše zemlj: srednje-istočne Evrope.

U toku rata i sve do 19920, gotovo sve evropske zemlje prcživljuju krizu sirovina. U zemljama srednje-istočne Evrope Које su sudelovale u ratu, kriza produžuje i posle 1920, kad je u

ostalim zemljama već Dila isčezla. U tim krajevima nestašici siro-

vina pridružuju se i druge činjenice: izmena granica i gubitak izvora za snabdevanje industrija sirovinama; nedovoljna ili rdava oprema fabrika; rdavo stanje saobraćaja i nemogućnost iskorišćavanja sirovina; opustošenost koju je rat ostavio; kriza industrijske opreme; kriza kapitala, kredita, novca i valute; politička nestabilnost, komplikovani trgovački odnosi. Činjenica koja dominira krizom sirovina u tom delu Evrope jest valuina kriza. Međ učesnicima rata zapadne Evrope, od 1920 kriza sirovina me postoji više. Njih ne pritisvuju saobraćajne teškoće, miti komplikovani trgovački odnosi. Kod njih je valuta zdrava ili srazmerno zadovoljavajuća. Ali kod njih se pojavljuju teškoće nove vrste, teškoće prodaje. U neutralnim zemljama krajem 1990 kriza sirovina jš potpuno savladana. Ali kao u prethodnoj grupi, toj krizi sleduje kriza tržišta, kriza nezaposlenosti. Van-Evropske zemlje ne zmaju za nestašicu sirovina, jer majvećim delom same proizvode sirovine. Uticaj krize sirovina na međunarodnu privredu vrlo je značaja. izvesne zemlje prinuđene su da smanje svoju proizvodnju, jer me mogu u dovoljnoj meri da snabdu sirovinama svoje industrije. Tim istovremeno umanjuju svoju kupovnu moć i prestaju bili tržištima za zemlje koje izvoze robu koja je njima potrebna. Poljoprivredne zemlje, čija je proizvodnja spala kao ishod nemo'gućnosti da pribave hemijsko dubre, postaju činjenicom industrijske krize drugih zemalja.