Ekonomist

445

"рентабилит у 0/, властитих код индустријалних код осталих средстава предузећа предузећа

105), поје 209);

157 17% 22"

209) 19 | 24"

об OJ 269

5 30" 2 28")

преко 30; 255 30"),

од израчунатога чистога добитка. Према томе, уколико једно подузеће ради са рентабилитетом од преко 309. порез изнаша 309 израчунатог добитка, који је нота бене редовито знатно већи од изказанога, будући да су ставке које се имају прибити знатно веће од ставака које се могу одбити. Узмемо ли сада инвалидски и коморски порез који остају и даље, затим и општински прирез, ми видимо да ће неким подузећима бити немогуће да исказују знатније добитке.

Кад би ти евентуално исказани велики чисти добити били реални ми би још и могли концедирати такво опорезовање. Ну ми имамо старијих подузеће, која у ово последњих година своју дионичку главницу нису новим емисијама знатно разводнили, па ако ови евентуално и плаћају већу дивиденду није тиме речено да плаћају више него што су раније плаћали. Ако се на једну предратну дионицу од 100 динара номинале добивало у име дивиденде рецимо 5 динара и ако се данас на такову дионицу, а у претпоставци да нове дионице нису биле емитиране добије у име дивиденде и 30 динара, онда се ипак добије знатно мање него пре рата будући да је куповна снага предратиих 5 динара била знатно већа од садашњих -80 динара. Па ипак таково би подузеће плаћало пробитиван порез од 309 израчунатога добитка премда је рентабилитет знатно мањи.

Без проведбе закона о валоризацији биланца нема ни говора да би поједина друштва своју биланцу и свој пословни успех могли исказати у таквом светлу, да би они без даљега могли служити темељем опорезовања. Док поједина друштва још увек морају своја властита средства изказивати далеко "слабијим него што су у истину, рентабилитет ни у којем слу"чају не може да служи као темељем за опорезовање, будући да старија подузећа далеко лошије пролазе од нових, која све