Ekonomist

467

Доцније су дошли нови Закони,') којима се та протекционистичка зграда допуњавала и усавршавала, да се Кромвеловим Навигационим Актом (1651, са допунама од 1660.) добије своју дефинитивну и савршену форму.

Кромвелов Навигациони Акт долази у опште познате чињенице, те се на његовој садржини нећемо много задржавати. Његова садржина састоји се у следећем:

1). Обалска пловидба резервисана је као монопол само енглеским бродовима;

2). Саобраћај између Енглеске и њених колонија, као и између тих колонија и свих трећих земаља, дозвољен је само на енглеским бродовима и уз њено посредовање;

3). Роба из Азије, Африке и Америке могла се увозити, у Енглеску само на енглеским бродовима.

4). Роба из европских држава може се увозити у Енглеску само на енглеским и на бродовима дотичне државе;

5). Увоз рибе у Енглеску и енглеске колоније дозвољава се само енглеским рибарима.

Циљ је, као што се види, да се енглеској марини обезбеди монопол у обалској и прекоокеанској пловидби, и да јој се осигура што веће учешће у саобраћају са европским државама.

По угледу на Енглеску сличне тежње налазимо и у другим државама (Француска), које су са своје стране, декретовале сличне Законе у том циљу.

Да споменемо, на завршетку, да се и навигациони протекционизам — слично оном трговинско-политичком — може манифестовати у јачој или слабијој форми, т.ј. или у форми апсолутне забране, или пак у форми диференцијалног поступања за стране, одн. преференцијалног поступка за домаће бродове.

У овом другом случају диференцијални поступак може се односити како на дажбине које терете бродове (све врсте пристанишних такса), тако и на оне које терете робу (царине). Тако на пр. наплаћивали су се:

а) специјални додатци уз пристанишне таксе на стране бродове (Droit de Неј5);

1) Од важнијих да споменемо: Закон од 1463, 1485, 1553, 1563.