Ekonomist

682

ТУ. Остављајући стручњацима да даду своје мишљење с конвенцији о транзиту и о јадранским тарифама, ми ћемо се задржати само на једном питању из историје те конвенције, за које би било потребно да нам меродавни фактори даду мало објашњења.

Конвенција о транзиту између нас и Италије усвојила је, у главном, принципе на којима је израђена пре 5 година Барселонска Конвенција о транзиту. Не улазећи у оцену Барселонске Конвенције споменућемо само једно, да она с наше стране није још ратификована, а како се чује, неће ни бити ратификована. ИМ сада се с правом поставља питање: зашто је закључена са Италијом конвенција по једном питању, које наша Влада већ тако дуго одбија да ратификује.

Историја јадранских тарифа много је интересантнија одн. загонетнија.

Почетком 1919 год. на конференцији Мира у Паризу, Краљевина Италија покренула је питање о »Јадранским Тарифама«, т. Ј. учинила је предлог: да се на железничким пругама бив. Аустро-Угарске Монархије, које избијају на Трст и Ријеку, задржи предратна тарифна политика, — која је, као што је повнато, била управљена на то, да фаворизира саобраћај преко Трста и Ријеке на штету саобраћаја преко других тачака.

– У нашој делегацији одн. у нашој Влади овај предлог направио је тада читаву узбуну. Ми емо енергично устали против тога, да се уговором о миру намећу »победиоцима« обавезе, које се, по својој природи, могу наметнути само »побеђеним државама«. Сем тога ми смо а рмол били противници једног предлога, који би могао имати за последицу : »да фаворивира саобраћај преко Трета и Ријеке, т. ј. преко два туђа пристаништа на штету саобраћаја преко наших властитих пристаништа на Јадрану«. Конференција Мира (комисија за железнички и бродарски саобраћај) усвојила је наше разлоге: предлог италијански уевојен је само у толико, у колико су у питању железничке пруге заостале и даље на територији Аустрије и Угарске.

После две године Италија покреће понова ово питање, и то, овога пута, на конференцији између заинтересованих држава (Аустрија, Мађарска, наша Краљевина). Резултат је био исти: наша Краљевина одбила је да прими предлог, који фаворизира Трст и Ријеку на штету наших властитих пристаништа.