Ekonomist

687

регулисало питање пловидбе на националним рекама; али је интересно нагласити да наше тврђење важи и за све три реке које су овде у питању.

Пре рата све три горе споменуте реке сачињавале су територију Аустро-Угарске Монархије. Монархија је имала трговински уговор са Краљевином Италијом, и у том уговору питање пловидбе детаљно је регулисано — чак је била дата, по принципу реципроцитета, и каботажа —- па ипак тај уговор не спомиње ниједну од горњих река. Као националне реке оне нису биле предмет преговора; регулисање пловидбе на њима није могло доћи у домен трговинских уговора, већ само у надлежност интерног законодавства, — и Италији није ни падало на памет да чини овакве захтеве, мада је била и у политичком савеву са Аустро-Угарском Монархијом.

Али, п то је важно нагласити, интерни закони готово свих држава дозвољавају и страним бродовима пловидбу на једном делу речног тока и као националних река. Наравно да свака држава ово чини само у свом властитом интересу, и без уговорних обавеза одн. без уговорног права стипулираног у корист страних бродова. Ово је увек случај код т.ав. продужне пловидбе, т.ј. кад морски брод плови уз реку до места (пристаништа) докле дозвољава његова дубина гажења. Свака држа ва, рекосмо, дозвољава ову врсту речне пловидбе и туђим бродовима, јер је у њеном интересу, да се избегне претовар робе. Под овај случај дошла би и пловидба до Метковића, Скрадина и Обровца.

Из свега довде изложеног долазимо до следећих закључака.

Нашг трговински уговор са Италијом регулише и један део пловидбе на чисто националним рекама, а супротно ошште владајућем правилу, по коме се та пловидба увек регулише "законом сваке поједине државе. Практична вредност одн. практична добит за Италију од ове уговорне одредбе посве је незнатна, јер је овде у питању продужена морска пловидба, коју свака држава дозвољава, из свога властитог интереса а путем закона, и туђим бродовима. И сада настаје питање: зашто је била потребна ова уговорна одредба.

За што » За нас постоји само један одговор. И овде, као и у многим другим питањима, Италија жели да покаже своју политичку надмоћност према нама; у тој тежњи она је унела у уговор и горњу одредбу, која нема никакву практичну вред-