Ekonomist

688

ност, али која врло јасно изражава нашу зависност према њој, — не мислећи много о томе, да овако рђаве тежње не могу никад дати добре резултате.

узе

Анекс о пограничном промету предвиђа, видели смо, два

одступања према нормалним уговорима ове врсте; пи у следећем дајемо кратку критику та два одступања. 1. Поред аграрних и сточарских производа, које налазимо готово у свима уговорима о пограничном промету, италијански уговор унео је у погранични промет и два-три индустријска артикла, на име: макароне, пиринач, зејтин итд., — којих у другим уговорима ове врсте немамо.

Ово одступање дошло је као последица ранијих грешака. Римски споразум регулише, између осталог, и погранични промет за итало-југославенску ријечку зону, и то тачно по угледу на раније закључен уговор о пограничном промету за вадарску пограничну зону. По гласу Римског споразума тај погранични промет имао је да траје свега три месеца, док се не закључи дефинитиван трговински уговор; али је Италија, позивајући се на »стечена права«, захтевала, да ријечки погранични промет добије неко засебно регулисање, у ширем обиму на онај општи погранични промет. ИМ да се не би правило неколако засебнаг пограничних промета, нашло се за опортуно, да се учини општи уступак за горња три артикла, а да Италија одустане од свога предлога.

2. Друго одступање је много теже и по последицама далеко важније :

Према чл. 1. уговора : за Задарску област остаје п на даље на снази Конвенција о задарском пограничном промету, која је, на основу Рапалског Уговора, закључена још пре 5 година.

На тај начин ми смо добили два погранична промета : а) један општи погранични промет, који важи за целу пограничну зону ; п 6) један специјалан погранични промет, који важи само_ за задарску пограничну зону, и који је знатно шири од оног општег, и по броју (врсти) артикала, п по пространству територије.

Одвело би нас далеко детаљно излагање свих оних разлога, који диктују установу пограничног промета, али морамо навести толико : да је он уобичајен код држава које имају суву