Ekonomist

732

Шрпвредниа програм.

3. Последњи Привредни Конгрес започиње своју револуцију овим речима : На основу извештаја свих својих секција за процену извоза, Конгрес констатује, да наш извоз у 1926—27 години по својим количинама обећава леп успех.

Да би се ови повољни изгледи остварили неопходно је:

а) Да меродавни фактори пре свега поступе по свима предлозима изнесеним у извештајима појединих конгресних секција за процену извоза ;

6) Да меродавни фактори што пре израде уз сарадњу привредних корпорација програм државне привредне политике, коме се мора на погодан начин осигурати примена кроз дужи низ година;

в) Да се осигура стална сарадња државних власти са привредним корпорацијама по свима питањима привредне политике.

Несумњиво је врло важно задобити пристанак меродавних фактора за извршење одлука и предлога овога конгреса, јер би то, у ствари, био увод како за сарадњу с привредним круговима, тако исто и за израду једнога привреднога програма. Задобити меродавне факторе на усвајање предлога што их је Конгрес изнео, значи победу једнога принципа : уске сарадње с форумима који имају непосреднога додира с привредом и, стога, највећу компетенцију у привредним питањима.

И стога, ради победе тога принцита, треба живо настојавати да се остваре сви предлози, изузимајући, разуме се, оне који се односе на раднике, јер су они донесени једнострано, бев учешћа друге меродавне стране.

4. Иза тога настаје, одмах, неминовна потреба да се, уз сарадњу свих привредних корпорација, (разуме се : и радничких, и кооперативних, и т. д.), приступи изградњи државнога привреднога програма, који би се за релативно краће време (10—15—20 година) имао извести.

Ми смо, ранијих година, у два-три наврата третирали ову тему у Трговинском Гласнику п врло живо заступали гледиure: да Владе морају имати релативно сталан државни привредни програм, који би био стални руковођа министрима, ма колико се они иначе мењали. Програм би обухватио политику трговинску (извовну и увозну), занатску, индустриску, рударску, шумску, земљорадничку, сточарску, воћареку, ручнога рада (кућне индустрије), саобраћајну, водну, и т. д., обухватио их у могућим детаљима и с једним одређеним планом државнога старања у помагању извесних привредних грана, у изазивању пових, у руковању онима које, по природи ствари, долазе у непосредно државно старање.