Ekonomist

787

динамичке појаве, али који је резултат» Да ли се становништво повећава, опада или остаје исто > Другим речима која му је тенденција. Да би се реализовала ова два циља — фрапирао човечји дух и истакле тенденције феномена — статистика се служи са два начина експозиције: први је: аритметичка експозиција ; други је: графичка експозиција факата.

Аритметичка експозиција (представљање) факата састоји се у употреби извесних аритметичких операција, које нам онемогућавају да фрапирамо дух и издвојимо тенденцију феномена. Ми ћемо се задржати само на десет следећих операција, а то су: 1. серије; 2. средине; 3. медијана ; 4. модус; 5. дисперсија 6. коваријација; 7. переквација; интерполација; 9. екстраполација ; и 10. проценти п односи. а

Серије. До закључка у статистици долази се компарацијама. Компарације су двојаке: у времену и простору, т. ј. претпостављају минимум две суксесивне (у времену) или различите (у простору) опсервације. Та суксесивна или различита прибирања бројних података (опсервација маса) су серије. Према Јаћа-у : »Суксесија статистичких података, до које се долави квантитативном опсервацијом нетипичног факта, т. ј. променљивог, обновљеном у времену и јединици простора, зове се серија«. Простије речено то је низ бројних података до којих долазимо периодичним прибирањем.

Постоје разне врсте серија. Њихова квалификација зависи од гледишта, на коју се аутор приликом класификације ставио. Најчешћа је класификација, која се добија са гледишта : простора равних географских области), времена и објекта (квалитета и квантитета). Žižek квалификује серије с обвиром на проблем »средина« и дели их у три групе.

Према Јишп-у постоје две врсте серија : статичке серије и динамичке серије.

Статичке серије су двојаке : константне и променљиве,

Константним статичким серијама називају се оне, које садрже податке подједнако прецизне, или податке чија се прецизност може претпоставити да је једнака, или бар да много не варира. Н. пр. однос мушке и женске деце при рођењу.

Његова је дужност да направи »рубрике« за цифре, да одреди проценте, аритметике и друге средине, да упрости велике масе бројева употребом коефтцијената.