Ekonomist
866
штету има до сноси »неистинити трасант лажнога чека, или трасант преиначеног чека« (5 23 тач. 10). У осталим елучајевима одговорност пада на трасата, јер се претпоставља да је сравњењем лажног и истинитог потписа трасантова или пажљивим прегледом чека могао на време обелоданити фалсификат. Но чак и у случају немогућности запазити уметнички изведени фалсификат, нема разлога да се трасат ослободи одговорности, јер објективно није имао право да задужи рачун трасантов са. чековном сумом, пошто није било налога од стране истог. Трасат је сопственик подигнуте положном чеку суме а сазив зеп dominum.
IV :
Горенаведеним смо свршили са главним прописима Пројекта, који привлаче пажњу, као нови, или изазивају примедбе. Треба још да се задржимо мало на његовим казненим прописима, чија је правна природа доста оригинална, а такође на односима између новог закона и система трговачког права, који важи у подручју Српског Трговачког Законика.
Нарочити прописи о кавнама за повреду најбитнијих правила о чеку прво се јављају у француским законима од 23 августа 1871 год. (чл. 18 и 23) под 19 фебруара 1574 год. (чл. 6 09): ти закони имају строго фискални карактер јер теже да обевбеде интересе фискуса, који би могао бити оштећен вучењем меница (за. које се наплаћује сравмерна такса) у облику чекова (за које се наплаћује ординарна такса). Али у закону од 2 августа 1917 год. се налазе казнени прописи, који иду много даље и прете затвором. Француски казнени прописи преко аустро-угарског закона су прешли у наш Пројект где су изгубили свој фискални карактер, јер исти предвиди осим издања чека без датума или са неистинитим датумом (5 24 алинеје | и 2), чим се може послужити у циљу обилажења закона о таксама, — вучење чека не на банкара, брисање или промену прецртаја (у 24 ал. Зи 4), траспрање чека од трасанта који нема довољно покрића пи бевправно расположење са покрићем да се онемогући исплата чека (8 25), пошто ове норме бране првенствено интересе имаоца чека и правилног чековног промета. Пројект одређује за повреду 5 24 новчану казну у износу од 20/, од чековне суме п најмање са 200 дни. а у случају намерне повреде дуплу казну, за повреду 5 25 новчану казну са 5% од чековне суме и нај, мања са 500 дин. >